BEOGRAD - Vlada Srbije namerava da u naredna dva meseca definiše strategiju za pospešivanja investicija srpskih privrednika na Kosovu i Metohiji, izjavio je danas ministar privrede Željko Sertić i dodao da je vlada spremna da u tom smislu menja zakone i pravilnike.
On je, na okruglom stolu "Region uspeha", rekao da je ključna stvar da se omoguće uslovi za razvijanje srpskih kompanija, bile one privatna ili državna preduzeća.
S tim u vezi je pozvao preduzetnike da daju konkretne i precizne predloge o onome što može bti kratkoročno urađeno.
- Dajte nam predloge šta su posebne mere koje bi vama bile interesantne da bi otvorili pognone na KiM, ili da pomognemo da napravite zajedničke kompanije sa preduzećima koja već tamo rade - objasnio je Sertić.
Interes države je, kako je kazao, da podrži kompanije, kako zbog njihovog rasta, tako i da se pomogne građanima koji tamo žive.
- Ako treba da menjamo zakon ili pravilnike, menjaćemo, i otvoreni smo za bilo koju vrstu saradnje koja neće biti u suprotnosti sa Briselskim sporazumom i svim drugim evropskim integracijama koje vodimo - poručio je on.
Državna sekretarka u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Vesna Kovač, izjavila je da je izvoz sa Srbije sa zemljama potpisnicama sporazuma CEFTA 12 odsto ukupnog izvoza, po čemu su ti partneri iz regiona na drugom mestu, uz suficit na našoj strani od 380 miliona.
Ona je navela da su od maja 2010. potpisnice sporazuma CEFTA odobrile nacionalni tretman u javnim nabavkama.
Olakšavanje trgovine je važna tema za CEFTA strane.
- Država ima zadatak da stvori adekvatan ambijent, zakonodavni okvir kako bi unapredila poslovni ambijent - rekla je ona.
Prema njenim rečima, u narednom periodu bi trebalo očekivati nacrt zakona o uslugama.
Državni sekretar Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave Vidosava Džagić izjavila je da je važno osiguranje investicija od nekomercijalnog rizika.
- Predvidivost ambijenta poslovanja i finansijska podrška su važni, a potrebna je i obučena radna snaga - rekla je ona i dodala da je cilj i formiranje fonda rizičnog kapitala.
Ona je istakla da programi podrške moraju da se kreiraju sa terena, a ne iz kancelarije, da se poštuju potrebe privrednika, a s druge strane i stanje na terenu.