Intervju Peter Kamaraš vlasnik „HPK inženjeringa“
BEOGRAD - U trenutku kada EU uvodi antidampinške cene na uvoz valjanog nerđajućeg čelika iz Kine i s Tajlanda ne bi li podigla vrednost čelika na berzama i spasla proizvodnju na Starom kontinentu, novi menadžment „Železare Smederevo“ priprema se za sprovođenje u delo biznis-plana koji bi trebalo da promeni perspektivu posrnulog srpskog giganta.
Peter Kamaraš, ugledni slovački privrednik i dugogodišnji saradnik „Železare“, sada i suvlasnik „HPK inženjeringa“ - u kojem je s jednim od svetskih autoriteta za oblast industrije čelika Džonom Gudišom - ima težak zadatak pred sobom. Malo je onih koji veruju da će nekadašnjem najvećem srpskom izvozniku ponovo krenuti nabolje. Kamaraš, koji se ovih dana s porodicom seli iz Slovačke u Srbiju i bira škole za svoju decu, nije među pesimistima. Naprotiv, obećava profit i dobru budućnost za 5.000 radnika „Železare“.
Postoje li ključne reči kojima biste opisali posao koji vašem timu predstoji u „Železari“?
- Zdrav razum, poštenje, trgovačka veština, međunarodno iskustvo.
Mnogo je onih koji odmahuju glavom na najave da će srpska čeličana opet pozitivno uticati na rast BDP. Šta to vi vidite a da nisu mogli oni pre vas, pa čak ni „Ju-Es stil“, s kojim ste sarađivali?
- „Železara Smederevo“ je izvanredna fabrika koja ima sjajnu perspektivu. Njen odličan program mora se orijentisati na to u čemu je vrhunska, a to su dva metra široki toplo valjani koturovi. To jeste i to će biti njen „core“ biznis. Ima velike prilike da crpi sredstva iz razvojnih fondova EU, a pre svega ima izvanredne ljude. Bio sam iznenađen redom koji u fabrici vlada.
Džon Gudiš nije uspeo da napravi profit u Smederevu do 2010, do kada je radio za „Ju-Es stil“. Šta se promenilo od tada?
- Džon Gudiš nije menadžerski učestvovao u direktnom upravljanju smederevskom čeličanom. Obrnuto - često je kritikovao način kojim su menadžeri „Ju-Es stila“ organizovali program fabrike, naročito proizvodni. Biće potrebno malo vremena da vidite kakve rezultate će doneti menadžersko angažovanje Džona Gudiša.
Da li ćete plate radnicima zaista podići za 10 odsto i kad se to očekuje?
- Imamo takav plan, ali pošto su zaposleni u železarama u suštini državni zaposlenici, zakon se mora promeniti.
Kako planirate da od gubitaša, kojem je mesečno donirano 10-15 miliona evra iz budžeta Srbije, bez ikakve pomoći napravite firmu koja donosi profit? Ili ipak očekujete neku vrstu podrške Vlade Srbije?
- Ne očekujemo nikakvu pomoć srpske vlade. Fabrika može da se izdržava sama.
Profit na čeliku već dugo nemaju ni najjače čeličane u svetu. Gde će proizvodi „Železare“ moći da se plasiraju a da prave profit?
- U metalurškom biznisu nikad se nije radilo o astronomskim maržama. Morate raditi pošteno i konzistentno u dužem vremenskom periodu i naći na tržištu mesto gde umete da budete dobri ili najbolji. Smederevo ima šta da ponudi u tom smislu - dva metra široke toplo valjane koturove.
Rečeno je i da je proizvodnja srpske fabrike nekonkurentna, da se njeni limovi slabo koriste. Šta će onda uspeti da pokrene i drugu peć?
- To nije istina. Proizvodnja je veoma dobra i lako prodajna. Dajte nam malo vremena. Možemo sa sigurnošću da tvrdimo da menadžment, u kojem će ključnu ulogu imati Džon Gudiš - a on apsolutno spada u svetski menadžerski metalurški vrh - zna kako treba pokrenuti ovu fabriku.
Uložićete, prema najavama, i 20 miliona evra svog kapitala. Kako mislite da povratite ta sredstva?
- Ne radi se o investicijama u tehnologiju i proizvodnju, već o isporuci strateških sirovina, produženju platežnosti i slično. Fabrici treba podsticaj da bi bila sposobna da krene.
Koje mere je neophodno odmah primeniti radi poboljšanja poslovanja?
- Neodložno smanjenje troškova i utvrđivanje standardnih prodajnih cena proizvoda. Polazimo od jednostavne činjenice da „Železara“ postaje siguran kupac i snabdevač na tržištu. To znatno utiče na cenu sirovina i prodajne cene proizvoda. Još jedna stvar koja nam ide u prilog je dugogodišnja lična saradnja članova novog rukovodećeg tima s jedne i snabdevača i kupaca s druge strane. Nije svejedno da li snabdevač razgovara s nekim koga nikad pre nije video ili s nekim s kim posluje više od dvadeset godina, bez ikakvih problema za sve to vreme. Ja, na primer, poznajem većinu ljudi koji se bave sirovinama još od 1992.
Na kojim je mestima, u smislu rashoda, moguće odmah napraviti uštede?
- Moraju se obezbediti konkurentne cene za sve nabavke. Ne želimo nikakvu pomoć od države. Želimo da se prema nama odnose kao prema svim kompanijama ove veličine i značaja.
Čini se da ste bili prilično uporni da nastavite, pa čak i proširite saradnju sa „Železarom“. Zašto baš „Železara Smederevo“?
- Odgovor je jednostavan - kvalitet ljudi. Bili biste iznenađeni, kao što sam bio i ja, koliko divnih ljudi sam upoznao u „Železari“ i u Vladi Srbije. Od Nataše Spasić, prve osobe koju sam upoznao, pre skoro pet godina u ukrajinskoj luci Izmail, pa sve do premijera Aleksandra Vučića, koga sam upoznao relativno skoro. Shvatio sam da su Srbi veoma ponosan narod koji voli svoju državu. Ponosni, vredni ljudi, sposobni da se uhvate ukoštac sa svakim problemom. Želeo bih da njihovom radu i posvećenosti dodam svoje iskustvo i iskustvo svog tima. Obećavam vam da ćemo zajedno postići uspeh. Za mene nema nikakve sumnje da će „Železara“ biti, kao što i treba da bude, veliki ponos Srbije. Država koja ne proizvodi čelik utoliko je slabija. Tito je znao zašto otvara „Železaru“, a Vlada Srbije zna zašto želi da je sačuva.
Koliko se razlikuju biznismeni iz Slovačke i Srbije?
- Poslovni dogovori su svuda na svetu isti - takvi kakvi su, moramo ih poštovati, inače sistem ne funkcioniše. Srbi su možda malo impulsivniji, ali meni to ne predstavlja smetnju. U Srbiji imam mnogo dobrih prijatelja i poslovnih partnera s kojima korektno poslujem dugi niz godina.
Uvlačenje porodice u poslovnu parnicu
Zašto je propala prodaja „Železare“ kompaniji „Esmark Jurop“?
- Ne znam, to morate da pitate tu kompaniju i srpsku vladu.
Zašto vas Džim Bušar označava kao glavnog krivca za neuspešno strateško partnerstvo sa smederevskom kompanijom?
- Ne znam, zaista. Gospodin Bušar je navodno pokrenuo tužbu protiv mene na sudu u Pensilvaniji zbog navodne manipulacije komisijom i vladom protiv njega. Upotrebljavam reč navodno zato što do danas u rukama nemam nikakav oficijelni dokument. Celu ovu akciju označavam kao pokušaj moje diskreditacije za vreme izbora strateškog partnera za „Železaru“. Ovlastio sam pravni tim koji će se posvetiti tome, a ja ću se posvetiti svom radu. Ta kampanja je bila jaka i lično me je veoma dotakla. Kakav čovek može da uvuče porodicu u poslovnu parnicu?
Nema otpuštanja radnika
ŽELIMO DA 500 MLADIH ZAPOSLIMO ZA STALNO
Šta biste poručili zaposlenima?
- Otpuštanje radnika je isključeno, ne bi ni imalo smisla. Ne očekujemo od njih ništa, osim poštenog rada. Stekli smo utisak da su zaposleni u „Železari“ na visokom profesionalnom nivou i da svoju fabriku cene. To je veoma važna stvar. Imam veliku želju da nam uspe prijem u stalni radni odnos skoro 500 mladih ljudi koji su sada u „Železari“ u privremenom radnom odnosu.