BEOGRAD - Međunarodni sud za arbitražu u Vašingtonu odlučio je 16. marta da je država Srbija prilikom poništenja privatizacije pančevačke „Azotare“ povredila prava litvanskog konzorcijuma „Arvi end ko.“ i „Saniteks“. Sud, međutim, nije prihvatio da se Litvancima isplati tražena nadoknada od 52 miliona evra, već je procenio da ovoj kompaniji iz kase republičkog budžeta treba da se isplati samo milion evra, saznaje Kurir.
Ovakvom odlukom arbitražnog veća stavljena je tačka na šestogodišnji spor, koji su pred ovom uglednom međunarodnom institucijom pokrenuli Litvanci smatrajući da odluka države o poništenju privatizacije nije imala pravni osnov, te da su oduzimanjem nadležnosti u kompaniji pretrpeli štetu od 52 miliona evra.
Jednoglasna odluka
Arbitražno veće je jednoglasno potvrdilo da je privatizacija „Azotare“ protivpravno poništena, ali se po pitanju iznosa odštete Litvancima nisu složili, zbog čega je učinjen presedan u odlučivanju ovog suda. Naime član veća - Amerikanac Čarls Brover, izuzeo je svoje mišljenje smatrajući da šteta od milion evra nije u skladu s donetom odlukom, odnosno da Litvancima treba da se isplati mnogo veći iznos.
Iz litvanskog konzorcijuma, na čijem čelu je bio tim iz advokatskih kancelarija „Bernotas end Dominas Glimsted“ i „Makdermot Vili“ iz Londona, nisu želeli da komentarišu odluku dok ne dobiju zvanično rešenje.
- Napravljen je presedan kod izuzimanja mišljenja člana arbitražnog veća i kompanije „Arvi end ko.“ i Saniteks“ pokušavaju da u tome nađu osnov za žalbu - rečeno nam je nezvanično u ovim kompanijama.
Presedan
Izvor Kurira blizak srpskom advokatskom timu koji je bio uključen u ovaj proces ipak tvrdi da je ovo veliki uspeh za državu Srbiju i da je ovakvom odlukom skinuta velika muka s leđa srpske države.
- Iako je formalno Srbija okrivljena da je prekršila bilateralni investicioni sporazum, koji je sklopljen između vlada Litvanije i Ministarskog veća Srbije i Crne Gore 2. decembra 2005. godine, faktički smo oslobođeni svih navoda Litvanaca, pre svega onih koji se odnose na štetu koju su pretrpeli. Ovo je za nas veliki uspeh, a posebnu zahvalnost dugujemo Tiboru Varadiju, koji je bio zastupnik Srbije. Pošto su odluke Međunarodnog centra za rešavanje investicionih sporova, odnosno Vašingtonskog suda izvršne, dakle nema žalbi, može se reći da je Srbija pretrpela minimalne štete pošto je pored milion evra, koliko će isplatiti Litvancima, platila i 1,38 miliona evra po osnovu sudskih troškova - objašnjava naš sagovornik.
Pravni stručnjaci
ČUDNA ODLUKA SUDA U VAŠINGTONU
Stručnjak za međunarodno pravo Igor Janković kaže da je ovakva odluka Vašingtonskog suda neuobičajena:
- Treba sačekati obrazloženje takve odluke jer je ona u suprotnosti s dosadašnjom praksom suda. Naime, uglavnom se kad se donese odluka o kršenju prava investitora uvažava i visina njihovog odštetnog zahteva.
Hronologija
- 13,1 milion evra su Litvanci i „Univerzal holding“ platili za „Azotaru“ 2006. godine
- 32,5 miliona evra je litvanski konzorcijum dobio 2007. godine od prodaje „Karbamida 2“ Rusima
- 10 miliona evra je kazna koju je Agencija za privatizaciju izrekla Litvancima zbog nezakonite prodaje pogona
- 5 odsto imovine Litvanci su, kako su tvrdili, prodali, dok je Agencija saopštila da je u pitanju 10,88 odsto
- 14. januara 2009. Agencija raskida ugovor o privatizaciji jer nije uplaćeno 10 miliona evra