Kako će se valutni rat odraziti na nas
ISTRAŽUJEMO: Evro nam donosi keš, dolar i franak dugove!
Monetarni obračun najjačih ekonomija sveta može biti pozitivan po našu zemlju u vidu nižih kamata i veće ponude kredita. Negativni uticaj već osećamo kroz rast javnog duga, ali i oprezniji dolazak investicija
> 17:08h
BEOGRAD - Niže kamate za zaduživanje države i privrede, veća ponuda kredita, rast državnog duga u dolarima, ali i oklevanje investitora moguće su posledice valutnog rata, koji vode najmoćnije države sveta. Posle Amerike, Engleske, Japana, Kine, i Evropa će štampati novac, što znači slabljenje evra prema dolaru. Štampanje para i smanjenje vrednosti sopstvene valute koristi se kao mera za izlazak iz krize, sa namerom da se podstakne rast i ojača izvoz. Nevolje sa kreditima u švajcarcima, ali i rast javnog duga za milijardu evra takođe su odraz valutnog rata, odnosno jačanja franka i dolara. Boško Živković, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, kaže da se zbog mera ECB može očekivati pad kamata evroobveznica, što znači da će biti manje kamate po kojima će se država zaduživati prodajući ove obveznice. - Banke u EU sad će imati više gotovine, pa se može očekivati obrnuti trend od onog poslednjih godina, kad su povlačile novac, odnosno razduživale se prema maticama. Banke će nuditi niže kamate i raznovrsnije kredite - objašnjava za Kurir Živković. Slabljenje evra u odnosu na dolar i druge valute može da bude dobro za onog ko prihoduje u dolarima, a ima zajam u evrima. On navodi da će deo državnog duga koji je u dolarima biti povećan zbog jačanja ove valute. Živković navodi da je bila greška zaduživanje države u dolarima jer se zbog njegovog jačanja sad povećava dug, kao i kod kredita u francima. Ciljano slabljenje nacionalnih valuta ili valutni rat, prema rečima Mališe Đukića, profesora Beogradske bankarske akademije, instrument je eventualnog privrednog oporavka, jer monetarna i fiskalna politika ne daju očekivane rezultate. Posledice su značajne, jer kursevi valuta SAD, evrozone, Japana, Kine i Rusije osciliraju više nego ranije, što stvara neizvesnost i dodatne troškove. Naglo i brzo slabljenje, odnosno jačanje valute utiče na izvoz i uvoz, priliv i odliv kapitala. Investitori mogu biti suzdržani od daljih ulaganja, što može delovati i na priliv i na odliv investicija kod nas - smatra Đukić.
Efektiva PREDLOZI NBS NEPRIHVATLJIVI Predlozi NBS za dužnike u švajcarcima nisu novi i opet su za građane neprihvatljivi - rekao je Dejan Gavrilović iz udruženja „Efektiva“. On smatra da ne postoji volja da se reši ovaj problem. Gavrilović kaže da se za ove predloge znalo i ranije i pita čemu onda odlaganje i gubljenje vremena i, kako kaže, zamajavanje dužnika. NBS je najavila rešenje za kredite u vidu tri opcije. Prva opcija je da se mesečna rata smanji za 20 odsto, i to u sledeće tri godine, ali da se te razlike prenesu kao dodatna otplatna godina. Drugo rešenje je refinansiranje, smanjenje rate, duži rok otplate, a treća opcija je konverzija u evre.
Uticaj slabljenja evra na državni dug - 500 miliona evra je veći javni dug zbog slabljenja evra prema dolaru samo u januaru ove godine - milijarda evra je dug uvećan zbog jačanje dolara od sredine 2014. do danas - 10 odsto biće veći rashodi budžeta za kamate 2015. u odnosu na 2014, što je kao da je kamata uvećana 25 odsto ako dolar ostane na sadašnjem nivou - 23,7 milijardi evra ili više od 74 odsto BDP je krajem januara dostigao javni dug - 31 odsto javnog duga je u dolarima U kojoj valuti se zaduživati, ako baš morate - uzimanje kredita samo u krajnjoj nuždi - zaduživanje u onoj valuti u kojoj su primanja jer se tako sprečava rast obaveza usled promena vrednosti kursa stranih valuta - stambeni kredit mora da bude indeksiran u stranoj valuti, birati evro - kod kratkoročnih pozajmica birati dinar Evropska valuta VS američka - 12 odsto je ojačao dolar prema evru u 2014. - 20 odsto je oslabio dinar prema dolaru, a 5,5 prema evru - 9 odsto je oslabio dinar prema dolaru samo u januaru - 7 odsto bi mogao da oslabi evro prema dolaru u 2015. Uticaj slabljenja evra na privredu - suzdržanost investitora - odliv investicija - niže kamate na kredite - veća ponuda zajmova