Neki od njih tvrde da od ovih mera srpska privreda može i da profitira. Zasad su to samo pretpostavke jer je još neizvesno gde će Evropa štampani novac, tačnije 60 milijardi evra mesečno, plasirati s ciljem da svede inflaciju u svojoj zoni na zacrtanih dva odsto.
Ekonomista Goran Nikolić kaže da je za neke ozbiljnije procene možda još rano, ali tvrdi da Srbija od ovakve odluke Evropske banke ne može da ima štete.
- To kažem jer smatram da će se u evrozoni povećati uvozna tražnja za nekim proizvodima. Pošto je najveći deo našeg izvoza usmeren prema zemljama EU, mislim da bi mogao da se zbog toga poveća. Pored toga, zbog viška para u evrozoni, koga će biti, možda koji evro kroz investicije zapadne i u Srbiju - kaže Nikolić za Kurir.
S druge strane, finansijski analitičar Dragovan Milićević je oprezniji, ali se slaže da štete Srbija sigurno neće imati.
- Ovo je mera kojom Evropa pokušava da spase svoj ekonomski sistem jer je evropska kriza u stvari kriza njihovih dugova, koji u narednih 150 godina ne mogu da se vrate. Kada je o nama reč, postoji teoretska šansa da se poveća uvozno tržište EU i da mi tu nađemo neko svoje mesto - kaže Milićević.
Inače, ovom odlukom ECB nije zadovoljna Nemačka, koja smatra da, iako je niska ili opadajuća inflacija povoljna za kupce, ona može paralisati već slabu privredu.
Istorijski minimum
- zbog ove mere evro pao na istorijski minimum na 1,1378 dolara
- inflacija u 2013. u evrozoni bila 0,8 odsto, cilj je da dostigne bar dva odsto
- devizne rezerve Srbije iznose 10,1 milijardu evra
- čak 61 odsto ukupnog izvoza Srbije je u zemlje Evropske unije