Uz pomoć države konverzija bi bila povoljnija, ali ministar finansija Dušan Vujović juče je izjavio da ovaj problem nije u direktnoj nadležnosti njegovog ministarstva i da očekuje da će NBS i UBS naći rešenje kako bi pomogli građanima. Ministar je naveo da je jačanje franka bilo očekivano.
- Građani su svojom voljom birali tu vrstu kredita, a banke ne mogu da promene svoju suštinu. To je kao da ste kupili skupe cipele ili televizor - naveo je Vujović, dodajući da bi ubuduće građani trebalo bolje da se informišu o rizicima.
Više detalja o tome da li će i kako bankari izaći u susret zaduženim građanima znaće se u petak, kada treba da se održi sastanak Udruženja banaka Srbije i Narodne banke Srbije. Na sastanku, kako saznaje naš list, predstavnici banaka i NBS razgovaraće o tome kako da pomognu građanima.
- Zasad je najizvesnija konverzija iz franka u evro uz određenu pomoć države. Razmišlja se da bude ukinuta naknada za konverziju i da se subvencioniše kamata - saznaje Kurir u bankarskim krugovima.
Povoljnost prebacivanja kredita iz franaka u evre zavisi od uslova pod kojima se obavlja. Po trenutno važećim uslovima, bez pomoći države, to bi značilo da, na primer, klijent koji je 2008. uzeo kredit od 100.000 franaka ili 60.000 evra mora da pristane da od sada otplaćuje kredit od 85.000 evra, uz kamatu veću za oko jedan odsto nego što je imao na kredit u „švajcarcima“. Država može da mu pomogne tako što će reći da se zajam konvertuje prema kursu franka i evra iz 2008, a da razliku od 25.000 evra plati banci.
Dejan Gavrilović iz Udruženja bankarskih klijenata Efektiva kaže za Kurir da konvertovanje ima smisla ako će franak vredeti 150 dinara, a sad je 120.
- Šta ako evro doživi sudbinu franka? Možda i franak ponovo oslabi. Ovo su dugoročni krediti, teška matematika - navodi on.
Stojan Stamenković
SAČEKATI S REŠENJEM
Ekonomista Stojan Stamenković ocenio je da treba pričekati s rešenjem za kredite indeksirane u švajcarskim francima, preporučujući da se ostavi nekoliko nedelja kako bi se video razvoj događaja i napravili računi u Vladi, bankama i NBS. „Mađari su prebacili kredite u forintu, ali zbog toga su morali da plate više od tri milijarde evra bankama“, upozorio je on.