Oko 22.000 klijenata u Srbiji koji imaju kredite u švajcarcima, mahom stambene, nadaju se da će nadležne finansijske vlasti u zemlji fiksirati kurs franka i tako sprečiti ogroman rast njihovih kreditnih obaveza.
Dan posle
Franak je u četvrtak za samo jedan dan ojačao oko 20 odsto, što znači rast njihovih obaveza u dinarima za skoro isti iznos. Udruženje Efektiva zatražilo je juče od nadležnih da se odmah fiksira kurs franka, kako su to uradili u Mađarskoj, a koji je kod nas pre rasta bio 102 dinara, a sada je 121.
- Tražimo hitno reagovanje Narodne banke Srbije i Udruženja banaka Srbije (UBS). Predlažemo konverziju kredita u evro, ali po kursu koji je važio na dan isplate kredita, i dalju otplatu po uslovima za kredite u evrima - navode u Efektivi.
Dragovan Milićević, ekonomista i član Udruženja finansijskih analitičara, kaže za Kurir da država i kod nas može da reaguje, ako hoće. On dodaje da Srbija, po ugledu na Hrvatsku, može da prevede ove kredite u dinare, dakle domaću valutu, i da ih građani tako vraćaju uz usklađivanje sa inflacijom.
- Moguć je dalji rast franka i građani nikad neće moći da otplate te kredite - upozorava on.
Interes banaka i klijenata
I Ðorđe Ðukić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, kaže za Kurir da ako se država, NBS i UBS ne dogovore, veliki broj građana neće moći da vraća zajmove i povećaće se broj nenaplativih kredita. Obostrani interes banaka i klijenata je da se ovaj problem reši.
- Klijenti neće to moći da podnesu - jasan je on, i ističe da će „visoki rizici ostati u 2015. i mogu da dovedu do novih pomeranja kursa i odvedu mnoge u potonuće“. Ðukić nije iznenađen eksplozijom kursa franka, koju je izazvala nestabilna geopolitička situacija i nemoć Evropske centralne banke da reši problem kreditne i privredne aktivnosti, zbog čega Švajcarska centralna banka nije htela da toleriše da franak trpi sunovrat evra. Dok ovi uzroci ne nestanu, teško da će doći do slabljenje franka. U Ministarstvu finansija i NBS nisu imali odgovor da li će reagovati povodom jačanja franka. Nisu komentarisali ni predlog Efektive.
Damnjanovićeva
SAČEKATI OPORAVAK TRŽIŠTA
Branka Damnjanović, članica Izvršnog odbora AIK banke, kaže za Kurir da je u ovom trenutku najvažnije ne paničiti i sačekati da se tržište oporavi od prvobitnog šoka.
- Posle toga će moći da se ustanovi o kolikom se zapravo problemu radi i ima li potrebe za intervencijom NBS i drugih nadležnih organa sa ciljem da se građanima ove obaveze relaksiraju - smatra ona i podseća da je za njih opcija prelazak na kredite indeksirane u evrima, čime bi prihvatili gubitak nastao dosadašnjim jačanjem franka, ali i sprečili nove neizvesnosti sa ovom valutom.
Činjenice
BILANS
- Dva do 2,5 puta je ojačao franak u odnosu na dinar i toliko su se uvećale obaveze građana u dinarima
- 8,14 odsto zajmova građana u Srbiji je indeksirano u švajcarcima
- Jedan odsto kredita privrede je indeksirano u švajcarskoj valuti
- 46 odsto svih kredita u Poljskoj je indeksirano u francima
SAVETI STRUČNJAKA
- uzimanje kredita samo u krajnjoj nuždi
- zaduživanje u onoj valuti u kojoj su primanja jer se tako sprečava rast obaveza usled promena vrednosti kursa stranih valuta
- stambeni kredit mora da bude indeksiran u stranoj valuti, birati evro
- kod kratkoročnih pozajmica birati dinar