Da li to znači da su naše firme namerno prikazale da je uvozna roba skuplja kako bi iznele milijarde na račune u stranim bankama i manje platile porez na dobit ili je reč o neslaganju statističkih podataka - to moraju da utvrde nadležne službe, ukazuje se u analizi portala Makroekonomija.
Velika odstupanja
U analizi se navodi da neslaganje podataka Srbije o uvozu i podataka zemalja o njihovom izvozu u našu zemlju nije retkost. To se dešava i u svetu, ali je procenat odstupanja podataka kod Srbije veliki, između 10 i 15 odsto, a kod Hrvatske i Slovenije dva, što je pet puta manje.
Autor analize ekonomista Dragovan Milićević kaže za Kurir da neslaganja ne moraju da znače da je reč o nekoj prevari, ali da su odstupanja velika i zato izazivaju sumnju. On navodi da kod uvoza dolazi do zamene dokumentacije i fiktivnog povećanja cena robe i usluga. Tako, recimo, firma iz Srbije prijavi da je uvezla robu vrednu 10 miliona evra iz Austrije, a preduzeće iz Austrije koje ju je prodalo da je vrednost sedam miliona. Na kraju, ili višak novca izlazi iz zemlje, ili se povećavaju troškovi firme u Srbiji kako bi smanjila profit i platila manji porez na dobit.
- Posredničke firme, provizije i iznošenje novca samo su neki od načina da firme prevare sistem. Šteta za državu je u većem odlivu deviza i manjem porezu na dobit. Velike multinacionalne kompanije svuda pokušavaju da zarade tako što će namerno uvećati troškove i platiti manji porez na dobit - dodaje on.
Slobodan Milosavljević, bivši ministar trgovine, ističe za Kurir da razlog neslaganja podataka ne treba tražiti u statističkim podacima jer je naša statistika prešla na pravila EU.
Usklađena statistika
- Uzrok može biti da zemlje izvoznice prodaju robu na Kosmet i to ne stave na konto Srbije, a mi stavljamo. Opcija je i iznošenje novca, ako je fiktivan uvoz, onda je to šteta za državu. Trebalo bi uraditi ozbiljnu analizu - poručuje on.