Sve to, ali i sami detalji prodaje, navedeni su u malo poznatom memorandumu o razumevanju, koji su potpisali tadašnji ministar Vlahović u ime Vlade Srbije i predstavnici „Ju-Es stila“. Ovaj dokument bio je i strogo čuvana tajna, ali je nešto više od mesec dana posle njegovog potpisivanja Trgovinski sud u Beogradu otvorio stečaj nad „Sartidom“ zbog prezaduženosti, a već u martu 2003. firma je prodata Amerikancima neposrednom pogodbom za samo 21,3 miliona dolara.
Pre memoranduma „Sartid“ i „Ju-Es stil“ potpisali su 8. marta pismo o namerama i saradnji na principu toling posla, što znači da su Amerikanci obezbeđivali sirovine, a „Železara“ im je plaćala u robi. Tada je Vlahović izjavio: „Da li će dugovi biti restrukturirani u procesu privatizacije ili u procesu stečaja, ili kroz partnersku firmu, tehničko je pitanje na koje ćemo imati odgovor za dva meseca od danas“.
Odgovor je usledio u tajnom memorandumu potpisanom 6. juna 2002.
- Postoji više opcija prodaje. Jedina koja ispunjava ciljeve obe strane jeste stečaj „Sartida“ i zavisnih preduzeća - piše u memorandumu do kog je Kurir došao.
U dokumentu se navodi da nije pravno obavezujući, ali koliko je ovo bio ozbiljan dokument, govori i to što je predviđeno kakve su obaveze Vlade Srbije i „Ju-Es stila“. Kada se proglasi stečaj, Vlada će obezbediti sve potrebne saglasnosti i obaviti poslove da američka firma preuzme „Sartid“, otpisaće sve dugove do prodaje i isplatiti odštetu „Ju-Es stilu“ ako bude nepredviđenih plaćanja. „Ju-Es stil“ se obavezao da u roku od pet godina uloži 150 miliona dolara, od čega polovinu kroz kapitalnu potrošnju. Amerikanci su se obavezali da u roku od tri godine ne otpuštaju radnike.
Hronologija
PROCES PRODAJE
- 8. mart 2002 - Pismo o namerama i toling aranžman između „Ju-Es stila“ i „Sartida“
- 6. jun 2002 - Memorandum kojim se predviđa stečaj i navode detalji prodaje
- 30. jul 2002 - Stečaj „Sartida“ zbog prezaduženosti i nesolventnosti pred Trgovinskim sudom u Beogradu
- 8. novembar 2002 - Ugovor o poslovno-tehničkoj saradnji „Ju-Es stila“ i „Sartida“
- 2. decembar 2002 - Ekonomski institut dostavlja procenu vrednosti „Sartida“ od 57,6 miliona dolara
- 28. mart 2003 - Stečajni upravnik daje predlog da se „Sartid“ proda neposredno „Ju-Es stilu“ za 21,3 miliona dolara
- 31. mart 2003 - Sklopljen je ugovor o prodaji „Sartida“ i šest zavisnih preduzeća
Činjenice
SUMNJIVE PROVIZIJE
- Pitsburg post-gazeta objavio je 2004. da je „Sartid“ kupljen za 33 miliona dolara, od čega 23 miliona u gotovini, šest za provizije i četiri miliona za radnike
- Savet za borbu protiv korupcije u maju 2004. objavio je izveštaj o „Sartidu“, u kome se izražava sumnja da je ova prodaja klasičan slučaju korupcije u koju su uključeni najviši organi izvršne i sudske vlasti koji su omogućili jednoj stranoj firmi da stekne privilegovan položaj i time ostvari veliku protivpravnu dobit
- Savet navodi da je dogovor ministra Vlahovića s privilegovanim kupcem, koji je dobio potvrdu cele Vlade, štetan za državu zbog niske cene
- U februaru 2008. podnet je zahtev za sprovođenje istrage protiv sedmoro lica
- Godine 2009. tužilaštvo je pokrenulo istragu
- U decembru 2013. podnete su četiri krivične prijave - protiv Nemanje Kolesara, Gorana Kljajevića, Branislava Ignjatovića i Dušana Marčića
Aleksandar Vlahović
ĆUTANJE JE ZLATO
Aleksandar Vlahović juče nije imao komentar na memorandum koji je potpisao. On je, inače, više puta izjavljivao da ni on ni Vlada nisu imali ništa s prodajom:
- Vlada nije nadležna za poništavanje prodaje smederevskog koncerna, sve žalbe i inicijative treba uputiti Trgovinskom sudu i stečajnom upravniku koji je vodio postupak. Tražiti od Vlade da se poništi stečajni postupak, znači da se faktički traži narušavanje nezavisnosti sudova i narušavanje vođenja stečajnog postupka.