RANGIRANJE: Svaki drugi neimar na crnoj listi države

BEOGRAD - Od 547 građevinskih kompanija koje posluju u Srbiji, 327 dobilo je prelaznu ocenu Ministarstva građevinarstva i našlo se na takozvanoj beloj listi, koja im omogućuje da budu izvođači radova u poslovima s državom. Preostalih 220 građevinskih firmi palo je na ispitu odgovornosti i našlo se na neslavnoj crnoj listi, koja će im, ukoliko ne otklone propuste, biti rampa da učestvuju u poslovima koji se finansiraju iz državne kase, saznaje Kurir. Oštri uslovi Izvor našeg lista iz radne grupe ministarstva koja od letos utvrđuje koje firme poštuju ugovorene obaveze prema državi i radnicima tvrdi da su neke od velikih kompanija u poslednji čas ispunile određene kriterijume koji su bili važni za prelaznu ocenu. - Za radnu grupu bili su izuzetno važni kriterijumi odnosa građevinara prema državi, odnosno da li plaćaju poreze i doprinose, ali i kakav odnos poslodavac ima prema radnicima, odnosno da li ispunjava sve uslove koji se odnose na zaštitu na radu i koliko ima stalno zaposlenih radnika. Te kriterijume ispunili su, između ostalih, „Putevi Srbije“, „Putevi Užice“, „Vojvodina put“, ali i podizvođači poput „Simensa“ i Industrije kablova Jagodina - kaže naš sagovornik. Tašna-mašna gradnja On dodaje da, za razliku od ovih firmi, crnu listu čine one koje se u prošlosti nisu držale ugovorenih obaveza prema radnicima, investitorima ili državi. - Zajednička osobina im je to što imaju velika dugovanja prema državi po osnovu poreza i doprinosa, veliki broj povreda na radu, ali i mali broj stalno zaposlenih. Na crnoj listi su se našle i tašna-mašna firme, odnosno one koje se u privrednom registru vode kao aktivne, a nemaju nijednog zaposlenog, niti plaćaju dugovanja državi - objašnjava naš sagovornik. Potpredsednik Građevinske komore Srbije Goran Rodić ističe da su crne i bele liste bitna pretpostavka uvođenja reda u građevinsku industriju. - Dobro je što je napravljen rez, da se najzad zna ko vredi, a ko ne vredi u građevinskoj industriji. Nadam se da se na crnoj listi nisu našle one kompanije kojima država nije isplatila obaveze, zbog čega oni duguju radnicima ili za poreze i doprinose. Za sve druge ovo treba da bude jedno veliko upozorenje da se ne može igrati s rokovima ili kvalitetom gradnje. Posebna su priča firme koje su dobijale poslove bez referenci ili one koje nemaju zaposlene - kaze Rodić.