BEOGRAD - Dinar će nastaviti da slabi, u najboljem slučaju do marta sledeće godine, kad se očekuje prodaja deviza iz arapskog kredita. Ukoliko NBS u narednom periodu ne bude intervenisala na međubankarskom tržištu, evro će već u novembru vredeti više od 120 dinara.
Dinar je juče zabeležio najnižu vrednost prema evropskoj moneti u ovoj godini, srednji kurs je bio 119,3. Na početku godine bio je samo 115, što znači da je dinar mesečno slabio za oko 40 para. Ako se nastavi ovakav tempo, sigurno je da će sa 119,3 kurs narasti na 121 do kraja godine. Obrt bi mogle napraviti nove strane investicije, koje jesu najavljene, ali nije izvesno da će ih i biti.
Stojan Stamenković, ekonomista, smatra da bi kurs mogao da se stabilizuje do marta, ali ne vidi ništa opasno u njegovom slabljenju. Država, dodao je, ima dinare na računu, ali to neće trajati dugo.
- Imaju dinare do marta, a posle toga će država morati da prodaje devize iz arapskog kredita. Tada bi kurs mogao da se stabilizuje - objasnio je on.
Centralna banka, podsetio je, nije reagovala na tržištu deviza poslednja dva dana kad je dinar slabio, što on smatra dobrim potezom.
Ponudu i tražnju na tržištu deviza i Kosta Josifidis, ekonomista i bivši član Saveta guvernera NBS, vidi kao ključnu za slabljenje dinara. Centralna banka ne reaguje jer je kretanje kursa u granicama njenih opredeljenja. Politika NBS je, kako objašnjava, fleksibilan kurs, a na slabljenje dinara utiče i geopolitička situacija povezana sa ukrajinskom krizom. Na pitanje šta će raditi NBS i da li će dinar nastaviti da slabi, on odgovara da se stabilizacija kursa može očekivati kada ekonomija bude rasla 4-6 odsto u kontinuitetu.
- Koliko će narednih nedelja vredeti domaća valuta, jeste „kazino priča“. Politika NBS je da vodi računa da kurs ne ode ni gore ni dole previše, a ona zna koji je to nivo, šta je to previše ili premalo - ističe on za Kurir.
NBS
SPOLJNI I UNUTRAŠNJI UZROCI
U NBS kažu da je dinar oslabila neizvesnost na međunarodnom finansijskom tržištu usled krize u Ukrajini, neizvesnost u vezi s budućom monetarnom politikom FED, kao i spor ekonomski oporavak EU, što se odrazilo i na druge valute. Kriva je i neizvesnost u vezi s merama fiskalne konsolidacije i strukturnim reformama u zemlji, kao i nešto veća tražnja firmi za devizama. NBS očekuje stabilizaciju kursa.
Privreda je već u recesiji
Srbija najranjivija od 11 zemalja regiona
Privreda Srbije je u recesiji. Pada proizvodnja, izvoz, a moguće je da ćemo imati i pad poljoprivredne proizvodnje, rekao je Stojan Stamenković na predstavljanju najnovijeg broja biltena Makroekonomske analize i prognoze (MAT). Ekonomisti okupljeni oko ovog biltena su pesimisti jer nema investicija, a bez toga nema privrednog rasta.
Vladimir Vučković, ekonomista, naveo je da je industrijska proizvodnja u avgustu bila manja za 13 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine, a u ovoj godini je ukupno manja za 4,3 odsto, što je novi negativni rast u odnosu na jul, kad je bila manja za tri odsto. Stamenković je istakao da su svi motori razvoja privrede podbacili, i naveo da je smanjen i izvoz „Fijata“, koji je najavio nove obustave rada u fabrici u Kragujevcu. Prema analizi MMF i Svetske banke, Srbija od 11 zemalja centralne, istočne i jugoistočne Evrope, kako je naveo, ima najranjiviju ekonomiju.