Najgore su prošle organizacije obaveznog socijalnog osiguranja (republički fondovi za penziono i zdravstveno osiguranje, i Nacionalna služba za zapošljavanje), kojima su transferi smanjeni za 3,4 milijarde, dok je socijalna zaštita iz budžeta umanjena za 1,3 milijarde.
Propao plan
Dragovan Milićević, član Udruženja finansijskih analitičara, smatra da ovakvi podaci o trošenju budžetskog novca jasno ukazuju da dosadašnje mere smanjenja troškova, koje je u oktobru 2013. kreirao bivši ministar finansija Lazar Krstić, nisu dale rezultate.
- Umesto da se nešto uštedelo od onog solidarnog poreza, država je povećala izdatke za plate zaposlenih, pa ta mera nije dala nikakav efekat - ocenio je Milićević, koji manje transfere za socijalna osiguranja objašnjava prethodnom merom smanjenja stope doprinosa za zdravstvo za dva odsto.
- Time su zdravstvenom fondu smanjeni doprinosi od 360 do 380 miliona evra, što nije zanemarljiva suma. A što se tiče manjih izdataka za socijalnu zaštitu, verujem da je to posledica kašnjenja države u isplati socijalnih davanja dok u budžetu ne bude bilo dovoljno para i za to - zaključio je Milićević.
Rastu i prihodi
Inače, prema podacima o stanju državne kase do kraja avgusta, rashodi budžeta su u odnosu na prošlu godinu ukupno povećani za 23,7 milijardi dinara. Pored subvencija i primanja zaposlenih, najviše je povećana otplata kamata 16,8 milijardi dinara, a slede ostali tekući rashodi 4,1 milijardu dinara.
Istovremeno su primanja budžeta u 2014. povećana za 26,1 milijardu dinara u odnosu na lane. Najveći porast imao je porez na dobit preduzeća (13,5 milijardi), zatim akcize (5,2), neporeski prihodi (4,3), pa PDV (3,8) i donacije (milijarda), dok su smanjeni prihodi od carina za milijardu dinara i od poreza na dohodak građana za 913 miliona dinara.
Svetska banka
SMANJITE SUBVENCIJE
Glavni ekonomista Svetske banke za Srbiju Lazar Šestović smatra da Vlada Srbije mora da smanji izdatke za subvencije i nabavku roba i usluga kako bi dodatno uštedela neophodnih 200 do 300 miliona evra.
- Srbija troši više od milijardu evra godišnje na subvencije javnim ili društvenim preduzećima, i tu sigurno postoji prostor za znatne uštede. Na kupovinu roba i usluga u prvih sedam meseci 2014. potrošeno je 2,5 milijardi evra. Vlada je prvobitno planirala nekih 25 do 30 miliona ušteda u toj oblasti, a mi mislimo da tu može mnogo više da se postigne - kaže on.