- Treba da se zna da će budžet za narednu godinu na neki način biti vezan za budžete za 2016. i 2017. jer je do tada potrebno da se deficit svede sa 2,5 milijarde na milijardu evra. Tri godine je potrebno da se ovaj brod zaokrene, ali Srbija je daleko od litice. Likvidnosti ima dovoljno, ali je potrebno reagovati odmah da ne bismo došli u situaciju da nam kreditori diktiraju šta treba da radimo - rekao je Vujović.
Crni četvrtak
Gde je ministar izgubio ili dobio pola milijarde, nepoznanica je i predstavnicima Fiskalnog saveta, ali se rešenje enigme očekuje u četvrtak, za kada je najavljeno konačno predstavljanje programa finansijske konsolidacije i rebalansa budžeta.
- U naredne tri godine uštede bi trebalo da iznose dve, a ne milijardu i po evra. Mislim da je ministar Vujović u sedam odsto deficita uvrstio samo ono što je iznad crte, a treba da se gleda i ispod jer će u naredne tri godine doći do rasta nekih drugih rashoda. Tu pre svega mislim na kamate, izdavanje garancija za određena javna preduzeća i slične troškovi koji, čini mi se, nisu uzeti u proračun ministra - kaže za Kurir Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta, a tako razmišlja i njegov kolega iz saveta Vladimir Vučković:
- Mislim da je različita računica nastupila zbog drugačije projekcije troškova - kaže Vučković za Kurir. Obojica najavljuju da će, ukoliko se sada ne preseče rigoroznim merama, dug Srbije nastaviti da raste i do 2017. će dostići 80 odsto BDP. Ekonomski analitičar Aleksandar Stevanović, međutim, tvrdi da su obe mere pogrešne.
Sekira
- I jedni i drugi sekirom grubo seku rashode i povećavaju poreze. To neminovno dovodi privredu u loš položaj - tera je u sivu ekonomiju, koju oni navodno hoće da smanje - kaže Stevanović. Ministar Vujović je naglasio da bi umesto povećanja PDV, a što je po fiskalcima nužno ako se linearno plate i penzije ne smanje za 15 odsto, bilo bolje da se poveća obim naplate poreza: „Nećemo cediti suvu drenovinu povećanjem PDV. Umesto toga treba, na primer, urediti naplatu poreza na proizvodnju alkohola.“
Cena rada
MINIMALAC GORE
ZA SEDAM ODSTO
Nakon najava ministra finansija da povećanje minimalne cene rada može biti maksimalno za šest do sedam odsto, Unija poslodavaca Srbije saopštila je juče da prihvata povećanje cene rada od najviše sedam odsto. Predsednik Unije Nebojša Atanacković ponovio je da je zahtev sindikata za povećanje od 20 odsto, odnosno da umesto 115 dinara iznosi 137,9, nerealan jer ga privreda ne može izneti.
Plate i penzije
OSAM ILI 10 ODSTO?
Vujović je juče najavio da plate i penzije neće biti smanjivane za više od 10 odsto, ali da se još uvek razmišlja da li će to biti linearno ili ne. Kurir, međutim, saznaje da se razmišlja o dva modela - smanjenju prosečnih plata i penzija za osam odsto, a onih iznad toga za 10 odsto.