U isto vreme EPS je na zahtev Sindikata 2012. zaposlenima odobrio pozajmicu od 50.000 dinara ili ukupno 1,5 milijardi. I početkom ove godine dobili su, kako navodi Fiskalni savet (FS), još 2-2,3 milijarde dinara.
Dobit koje nema
U EPS je tada saopšteno da nije reč o klasičnoj pozajmici, već o isplati dobiti iz 2013, što znači da neće morati da se vraća. Uporedo sa ovim informacijama i nedavnim nezvaničnim vestima da je Nemačka ozbiljno zainteresovana za EPS i da je već bilo pregovora o strateškom partnerstvu, sve je jasnije da će izlaz iz dugova država potražiti i u stranom kapitalu.
Inače, FS je naveo da je EPS objavio da je ostvario dobit, ali kasnije nije imao novca da deo profita uplati u budžet. U Fiskalnom savetu navode da je zaduženost EPS povećana sa 580 na 800 miliona evra ili sa 51 na oko 91 milijardu dinara.
- EPS je morao da se zadužuje jer od naplaćenih usluga nije bio u stanju da u potpunosti finansira ni osnovno održavanje proizvodnih kapaciteta. Dugoročne obaveze na kraju 2013. bile su 66 milijardi, a kratkoročne 122, od čega su 13 obaveze prema dobavljačima, pa se nelikvidnost EPS preliva i na druga preduzeća - navodi Fiskalni savet. Visoko zaduženje ne mora da bude problem ako firma kredite troši na ulaganja i ako može da ih otplaćuje. Ako ne može, vraćanje zajma preuzima državni budžet kao garant, to jest svi građani. „Srbijagas“ to nije mogao 2013, pa je država morala da plati pet milijardi, a ceh bi ove godine mogao da bude 17 milijardi.
Ako EPS ne može da plati, platiće građani
Građani će otplatiti i pet milijardi kredita „Železnica“ u naredne tri godine. U Fiskalnom savetu navode da EPS dosad nije stvarao neposredan trošak za budžet, ali u budućnosti to nije isključeno.
- Zaduživanje kako bi se obezbedila likvidna sredstva u 2012. i 2013. govori da postoji mogućnost poteškoća u otplati dospelih obaveza iz sopstvenih sredstava, a slično se dešavalo u „Srbijagasu“ pre nekoliko godina. Ako se stanje pogorša, država bi morala da direktno plaća finansijske obaveze EPS - navode u Fiskalnom savetu. Nenad Gujaničić iz brokerske kuće „Vajz broker“ kaže za Kurir da još uvek postoji mogućnost da se poprave rezultati.
- Ali kod državnih firmi je problem to što se zadužuju u druge svrhe, za plate ili neku drugu potrošnju, što na duži rok poslovanje ne čini stabilnim - podseća on.
„Elektroprivreda Srbije“
ZADUŽUJEMO SE ZBOG
HLADNE ZIME I TOPLOG LETA
U EPS navode da zbog dugogodišnje neekonomske cene struje cena pokrivaju samo operativne troškove, pa su primorani da se zadužuju za velike investicije.
- Osim kredita za investicije, EPS je tokom 2010-2012. bio primoran da se zaduži i kratkoročno u cilju prevazilaženja efekata loših klimatskih uslova (izuzetno hladna zima 2012. i suva leta s niskim akumulacijama), koji su smanjili proizvodnju i povećali uvoz. Istovremeno, potraživanja od kupaca su sa 942 miliona evra na kraju 2008. povećana na 1,2 milijarde evra na kraju 2013, zbog čega se EPS dodatno zadužio kako bi platio obaveze državi, dobavljačima i potrošačima - navode u EPS i dodaju da su zaposleni skoro vratili pozajmicu s kraja 2012, a očekuje se dogovor i za onu iz 2013.