Banke po zaduženom Srbinu zaradile čak 12,5 evra više!
BEOGRAD - Prema najnovijem istraživanju koje je sprovela globalna konsultantska kuća „A. T. Karni“ (Kearney), u bankarskom sektoru Evrope u 2014. godini ne očekuju se brzi obrti jer ovogodišnji rezultati ukazuju na postepenu, ali još uvek sporu stabilizaciju evropskog bankarskog sektora.
Kada je reč o prihodima po korisniku, u Srbiji je, kao i u ostatku Evrope, štednja ostala visoka, ali je stopa rasta mnogo niža nego ranije. Međutim, u Srbiji se jasno vidi da su obimi kredita u proseku isti kao i 2012. godine, bez zabeleženog rasta.
Nadmašili prosek
- Ovo je prepoznala i Vlada Srbije, pa se već sprovode mere koje će podstaći investitore i kompenzovati visoke rizike koji se preduzimaju pri investiranju - navodi „A. T. Karni“.
S druge strane, uprkos slabom rastu depozita i kredita, bankarski sektor Srbije uspeo je da poboljša prosečan prihod po korisniku u odnosu na 2012. godinu sa 185 evra na 197 evra, što je više od proseka zabeleženog u Evropi.
Analizirajući prihod po zaposlenom, „A. T. Karni“ ukazuje da je to jedini parametar u kojem su evropske poslovne banke umalo uspele da se vrate na nivo pre krize, beležeći poboljšanje u 2012. i 2013. na 218.000 evra.
Isti trend zabeležen je i u Srbiji, gde je ovaj parametar u proseku blizu ili čak iznad nivoa vrednosti od pre šest godina. Međutim, ovo se desilo ne samo u Srbiji kao posledica rasta prihoda, iako je izvesno povećanje evidentno (ukupan prihod je porastao u proseku za šest odsto), već i zbog kontinuiranog smanjenja broja zaposlenih, koje je prošle godine u proseku iznosilo 2,2 odsto. Pokazatelj „prihodi od kamata u odnosu na ukupan prihod“ opao je za 0,5 procenata i iznosi 70 odsto.
- Definitivno se za Srbiju ne može reći da ima niske kamatne stope kada se izoluje i uporedi sa evropskim konkurentima, ali kada se ceo rizik uzme u obzir, zajedno sa visokim NPL (problematični, nenaplativi krediti) u Srbiji, stvari postaju malo drugačije - saopštava „A. T. Karni“.
Manji rizik
Kada je reč o stopi rizika u odnosu na ukupan prihod bankarskog sektora u Evropi, „A. T. Karni“ navodi da se nakon vrhunca od 24 odsto, dostignutog tokom 2012. godine, stope rizika polako smanjuju. U Srbiji prosečna stopa rizika u 2012. povećala se za 11 odsto, dok je u 2013. dostigla vrhunac od 36 odsto, što je mnogo više nego u ostatku Evrope. Ipak, i pored mera koje će se implementirati u Srbiji tokom ove godine, visok nivo nezaposlenosti i sive ekonomije u Srbiji će se nastaviti.
(R. Ž)
