DRSKO: Milijarde za siromašne Dinkić delio tajkunima

Zorana Jeftić
I po babu i po stričevima Fond za razvoj, u vreme kadrova Mlađana Dinkića državu značajno oštetio davanjem novca za ugrožene tajkunima bliskim strankama na vlasti; Dinkić i njegovi ljudi kredite odobravali praktično na časnu reč

BEOGRAD - Sudeći po izveštaju Saveta za borbu protiv korupcije, izvršna vlast je glavni krivac što je 1,8 milijardi evra Fonda za razvoj Srbije završilo u džepovima tajkuna i političkih prijatelja umesto u preduzećima u nerazvijenim krajevima.

Ukoliko se zna da su najčešće na čelu Fonda i ministarstva koje je o njemu odlučivalo bili kadrovi G17 i URS, ispada da su u poslednjih deset godina ljudi Mlađana Dinkića krivi za nenamensko trošenje para građana Srbije.

Izvor Kurira iz Fonda za razvoj, međutim, tvrdi da ni ostale partije nisu nevine što se ideja o finansiranju razvojnih projekata u siromašnim područjima izobličila u ideju o finansiranju najbogatijih ljudi.

- Politička bliskost partijskih finansijera je često bila jedini kriterijum za dodelu para iz državne kase. Zato nije čudno što su Vojin Lazarević, Zoran Drakulić, Mirko Todorović, Toplica Spasojević, ali i Miroslav Mišković dobijali najviše para jer se oni vezuju za Mlađana Dinkića - kaže sagovornik Kurira.
Kurir štampano 
Alavi na pare za nerazvijene...Mišković i Bogićević


On dodaje da Fond državi nije štetio samo time što je novac davao tajkunima bliskim vlasti, već i time što je ogroman broj kredita odobravao bez ikakvog obezbeđenja, prihvatajući samo menicu, što je isto kao da su zajmove davali na časnu reč.

- Rezultati takve politike su katastrofalni, pa je tako Fond od 2001. godine odobrio čak 897 kredita samo sa menicom kao obezbeđenjem. Hipotekom je obezbeđeno 4.062, a, verovali ili ne, samo 470 kredita odobreno je uz najkvalitetnije obezbeđenje - garanciju banke.

Zbog toga ne treba da čudi što potraživanja od dužnika ne mogu da se naplate jer je i cilj davanja ovih para bio upravo to da ne moraju da se vrate. Najbolji primer za to je Miroslav Bogićević, kome je 2007. odobren najveći pojedinačni kredit od 447,4 miliona dinara, od čega je 442 miliona dospelo za naplatu. Iste godine, u novembru, Fond mu odobrava novih 115,4 miliona. Nijedan deo ovog kredita do sada nije naplaćen - tvrdi izvor iz Fonda.
Dado Đilas 

„Delta holding“ izmiruje obaveze prema fondu
DUGUJEMO JOŠ 176 MILIONA

Kompanija „Delta holding“ reagovala je na izveštaj Saveta i tvrdi da svoje kreditne obaveze uzete iz Fonda za razvoj redovno izmiruje.
- Svi krediti su namenski trošeni, obaveze su uredno servisirane, sa svim pripadajućim kamatama i bez dana kašnjenja u otplati. U ovom trenutku u korišćenju je samo jedna kreditna linija, i to kredit „Delta agrara“. Trenutni iznos duga je 176 miliona dinara, a prilikom apliciranja za kredite Fonda, naše kompanije nastupile su u zakonom predviđenoj proceduri kakva važi za sve učesnike na tržištu - navode iz holdinga Miroslava Miškovića, čije su kompanije iz Fonda ukupno dobile 1,2 milijarde dinara.

Odgovorni
BEZ OBJAŠNJENJA

Mlađan Dinkić juče nije odgovarao na telefonske pozive Kurira, dok u Fondu za razvoj kažu da su iznenađeni izveštajem Saveta za borbu protiv korupcije.
- Veoma smo iznenađeni „argumentima“ i zaključcima Saveta. U toku je izrada detaljne informacije u vezi sa ocenama iznetim u izveštaju Saveta, koja će biti predstavljena javnosti - rekla nam je u pisanom odgovoru direktorka Fonda Slađana Backović, ne želeći da komentariše kako je novac Fonda podeljen najbogatijim ljudima.

Mlađan Kovačević
PO TOKOVIMA NOVCA VIDI SE
KOD KOGA JE BILA KESA SA PARAMA

Stručnjaci smatraju da nejasnoće nema jer se novac delio za političke, a ne razvojne investicije.
- Raspodela ovih para uglavnom se vezuje za političke prijatelje Mlađana Dinkića, ali ni ostali nisu nevini i tačno se po tokovima novca iz Fonda može videti u čijoj je ingerenciji bila kesa sa parama - kaže za Kurir profesor Mlađen Kovačević. Na ovakve anomalije upravo i upozorava Savet za borbu protiv korupcije i traži od Vlade da preispita plasiranje sredstava iz Fonda za razvoj u 2014. godini, izvrši reviziju svih ugovora za koje kasni otplata i naloži Fondu da preduzme sve mere u pogledu naplate zaostalih potraživanja.