ŠANSA ZA SRPSKI IZVOZ! Cene organske hrane 300 odsto više!

BEOGRAD - Imamo šta da ponudimo. Strane kompanije nam stalno traže domaće firme koje bi mogle da isporuče organsku hranu, ali nema ih dovoljno, iako su cene u odnosu na konvencionalnu proizvodnju sto do 300 odsto više, kaže za Kurir Ivana Simić, generalni sekretar Nacionalnog udruženja za razvoj organske proizvodnje Serbija organika. Tražene i gljive Udruženje je od 12. do 15. februara organizovalo više nego uspešan nastup srpskih izlagača na vodećem svetskom sajmu za organsku hranu Biofah u Nirnbergu. Među njima su bili „Zadrugar“ iz Ljubovije, vodeći izvoznik zamrznutog voća - maline, kupine i šljive, kao i „Strela“ iz Leskovca, koja se bavi sakupljanjem i preradom šumskih plodova, kao što su gljive i šumsko voće, a proizvodi i cepkani i mleveni ajvar. Na sajmu je nastupao i „Den juri organik“ iz Brusa, koji otkupljuje i prerađuje gajeno i samoniklo voće i prerađuje maline, kupine, borovnice, šljive i jabuke, kao i firma „Jovanjica“ iz Beograda, koja prodaje više od 30 vrsta povrća. U Udruženju kažu da se na sajmu svake godine sklope nekoliko ugovora vrednih između milion i dva miliona evra. Ne postoje podaci, dodaju, kolika je vrednost domaće proizvodnje organske hrane i izvoza, ali je potencijal, posebno za voće - malinu, kupinu, šljivu - desetak puta veći nego što se sada koristi. Trogodišnja priprema - To je veoma tražena roba na evropskom, severnoameričkom i japanskom tržištu. Plasman je najmanji problem, što na domaćem, što na inostranom tržištu, posebno je tražena soja - ističe Simićeva.Ko se odluči za ovu proizvodnju, moraće da prođe period konverzije od dve, tri godine, dok prilagodi svoju zemlju i proces proizvodnje novim pravilima, zatim treba da za sertifikaciju godišnje obezbedi nekoliko stotina evra - ali cene organske robe su 100-300 odsto više.