Vulin: Privatizacija Trepče nije moguća bez dogovora sa Srbijom

BEOGRAD - Privatizacija Trepče je niz godina unazad predmet spora između Beograda i Prištine jer Srbija ne odstupa od stava da ne priznaje privatizaciju na Kosovu i Metohiji, a ministar zadužen za KiM Aleksandar Vulin rekao je da taj kombinat ne može biti privatizovan bez razgovora sa srpskom stranom, rukovodstvom, radnicima i poveriocima.

Vulin je pozvao poverioce Trepče da se do 31. decembra jave državi kako bi zaštili svoja prava, i pojasnio da se mogu javiti i Privrednoj komori ili radnoj grupi koja je tim povodom oformljena.

Sredinom maja ove godine u Beogradu je potpisan ugovor o poslovno tehničkoj saradnji Rudarsko-metaluškog i hemijskog kombinata "Trepča" i američkog konzorcijuma "New Generation Power"" (NGP), koji predviđa nove investicije, povećanje obima i kvaliteta proizvodnje, i otvaranje novih radnih mesta u toj kompaniji.

Ministar rudarstva i prostornog planiranja Milan Bačević najavio je da bi sporazum o poslovno-tehničkoj saradnji RMK Trepča i američke kompanije "Nju dženerejšn pauer" (NGP) mogao do kraja godine da bude konkretizovan.

Predloženi vlasnički odnos između Trepče i američke kompanije je 51 odsto za srpsku stranu i 49 odsto za NGP, a Bačević je istakao da će ugovor biti potpisan bez obzira na to što je Kosovska agencija za privatizaciju najavljivala da ima svoje planove za kombinat.

Akcionari Trepče odbacili su u Zvečanu poziv o potraživanju Kosovske agencije za privatizaciju da registruju svoja potraživanja.

Skupština akcionara smatra da je poziv koji je objavila Kosovska agencija za privatizaciju pravno ništavan, jer nije u saglasnosti sa zakonskom regulativom Srbije, sa Rezolucijom 1244 SB UN, kao ni sa regulativom koju je UNMIK potpisao.

Generalni direktor Trepče Jovan Dimkić rekao je letos da za privatizaciju Trepče ne postoje osnovni preduslovi.

On je naveo da očekuje da će se pitanje imovine, pa time i pravni status društvenih i državnih preduzeća, ubrzo naći na dnevnom redu pregovora između Beograda i Prištine.

Ministar Vulin istakao je da Srbija traži da se krene u razgovore o imovini, kako bi se ta pitanja rešila i kako bi se obeštetili Srbi na KiM za privatizaciju koja je učinjena bez njihovog učešća.

Vulin je objavio i da je urađen veoma obiman popis imovine na Kosovu i Metohiji, na 7.000 strana, koji će uskoro biti predstavljen javnosti.

Kombinat Trepča, koji postoji više od 85 godina, danas je podeljen na južni i severni deo, a posle dolaska snaga KFOR i UNMIK u južnu srpsku pokrajinu, u junu 1999. godine, proizvodnja u severnim rudnicima, koji su ostali pod kontrolom Srba, nastavljena je, dok su južni potopljeni.

Trepča je veliko ležište olovno-cinkane rude koje spada među najveća nalazišta u Evropi, a eksploatacija rudnih bogatstva u tom kombinatu počela je u doba kralja Milutina, početkom 14. veka.

Posle Prvog svetskog rata, Britanci su 1925. godine počeli istraživanje kompleksa i 1927. godine osnivaju kompaniju "Trepca Mines Limited". Na mestu starog rudnika iz srednjeg veka, 1930. godine se otvara novi rudnik.

Tokom Drugog svetskog rata, upravu nad Trepčom preuzeli su Nemci, odnosno kompanija na čijem se čelu nalazio Herman Gering.

Nakon rata, imovina frime je nacionalizovana i napravljen je Rudarsko-metalurško-hemijski kombinat olova i cinka Trepča.

Devedesetih godina prošlog veka, kriza i raspad Jugoslavije, ekonomska blokada SRJ, sukobi na Kosovu i Metohiji koji su kulminirali NATO agresijom na SRJ, doveli su do propasti ovog privrednog giganta.

Po dolasku međunarodne UNMIK uprave na Kosovo pojavili su se različiti vlasnici Trepče, ali je međunarodna administracija 2008. godine saopštila da je za nju validna nekadašnja struktura Trepče, prema kojoj je 25 odsto kombinata u društvenom vlasništvu, 66 odsto u rukama Fonda za razvoj Srbije, 2,7 odsto Jugobanke, 2,5 odsto kompanije Progres i Beobanke, i dva odsto poseduje Elektroprivreda Srbije.

Kombinat Trepča funkcioniše kao dva samostalna entiteta - veći, južni, koji kontrolišu Albanci (između 60 do 70 odsto), i severni koji kontorlišu Srbi (30 odsto).

Prema procenama iz 2001. godine, preostali kapacitet Trepče je oko 29 miliona tona rude, od čega je 3,45 odsto odnosno 999.000 tona olova, 2,36 odsto ili 670.000 tona cinka i 2.200 tona zlata.