EKONOMIJA: Austrijska privreda izašla iz recesije

BEČ - Najgore je prošlo. - Recesije nema više - izjavio je u petak guverner Austrijske nacionalne banke (ÖNB) Evald Novotni (Ewald Nowotny). On je izvestio javnost da je, posle stagnacije u prvih šest meseci 2013, austrijska privreda u drugoj polovini ove godine postepeno dobila na zamahu, te da će 2013. godinu završiti za 0,4 odsto više nego što je bilo na kraju 2012. godine. Rast BDP U sledećoj, 2014. godini, očekuje se rast austrijskog bruto domaćeg proizvoda od 1,6 odsto. ÖNB ima još bolju prognozu za 2015. godinu - rast od 1,9 odsto. - Područje valute evra sad ima ne mnogo veliki, ali primetan ekonomski rast. Unutar njega, austrijska privreda beleži pozitivan rezultat, nastavlja da iskazuje najniži procenat nezaposlenosti - naglasio je Novotni. Međutim, nezaposlenost u Austriji polako raste, iako ne dramatično. Posle prosečne stope nezaposlenosti od 4,4 odsto u 2012. i 4,9 odsto u ovoj godini, za 2014. prognozira se nezaposlenost od 4,9 odsto, dok u 2015. ne bi trebalo da bude veća od pet odsto. Novotni objašnjava da austrijska privreda može sad bolje da raste zahvaljujući oporavku svetske privrede, ali i jačanju nekih segmenata domaće tražnje. Pritom nije reč o porastu privatne tražnje za potrošnim dobrima. Potražnja za stanovima Realan prihod domaćinstava u Austriji stagnira poslednjih godina. Zato će privatna potrošnja ukupno stagnirati u ovoj godini. Istovremeno, skok u potražnji za stanovima nastaviće pozitivno da utiče na mnoge austrijske grane, ne samo na stanogradnju. Graditelji stanova i s njima povezane grane u Austriji poslednjih godina imaju sve više posla. Inflacija u Austriji nastavlja da pada. Trenutno je oko planski zacrtane od oko dva odsto godišnje. Ukupno će u 2013. iznositi 2,1 odsto. Prognoza inflacije za 2014. je 1,7 odsto, dok prognoza za 2015. iznosi 1,6 odsto. Privreda SAD se oporavlja, kao i ona u EU. Područje EU u kojem je valuta evro (17 država) u drugom kvartalu ove godine izašlo je iz recesije. Takođe, dobra vest je primetno smanjivanje razlika u ekonomskom razvoju između zemalja koje su bile više pogođene dužničkom krizom i ostalih zemalja zone evra. (M. I.)