TUŽBA: Deripaska od Crne traži 100 miliona evra

PODGORICA - Ruska Centralno-evropska aluminijumska kompanija (CEAC) pokrenula arbitražni postupak protiv Vlade Crne Gore u vrednosti od 100 miliona evra.

Postupak je pokrenut zbog dešavanja u Kombinatu aluminijuma Podgorica (KAP). To je druga tužba firmi u vlasništvu ruskog biznismena Olega Deripaske, koje tuže Vladu Crne Gore zbog KAP-a.

Ranije je ruska EN plus grupa najavila da će podneti tužbu tešku 93 miliona evra arbitražnom sudu u Frankfurtu protiv Vlade Crne Gore, zbog, kao je navedeno, neispunjenih obećanja i izgubljenog profita kompanije u poslu sa KAP-om. CEAC, čiji je vlasnik takođe Deripaska, pojedinačno je najveći akcionar i poverilac KAP.

Kako je saopšteno iz CEAC-a, arbitraža će se održati u Beču, u skladu sa pravilima Komisije UN za međunarodno trgovinsko pravo.

"Povod tužbi su mnogobrojne povrede uslova sporazuma o poravnanju KAP-a, potpisanog 2010. godine, a koje su dovele do stečaja u KAP-u, što je uzrokovala Vlada Crne Gore. Početni iznos tužbenog zahteva je 100 miliona evra, ali kompanija namerava značajno da poveća iznos tužbe u toku sudskog postupka, a nakon stručne procene štete, nanesene radnjama Vlade Crne Gore", navodi se u saopštenju CEAC-a.

Dodaje se da je CEAC investirao ogromna sredstva u razvoj KAP-a, ali su svi njegovi napori osujećeni aktivnostima vlasti Crne Gore.

"Prilikom prodaje fabrike, Vlada Crne Gore je dostavila CEAC-u neverodostojne finansijske iskaze KAP-a. CEAC je potom neosnovano lišen mogućnosti izgradnje energetskih kapaciteta za obezbeđivanje sopstvenog izvora električne energije za KAP", navodi se u saopštenju.

Ukazuje se da je Vlada Crne Gore nakon toga inicirala stečaj u KAP-u, čime je CEAC, kako se navodi, lišen svog biznisa u Crnoj Gori bez bilo kakvih nadoknada svojih investicija.

"Uvereni smo da su takve aktivnosti Vlade Crne Gore nezakonite i da krše uslove sporazuma o poravnanju iz 2010. godine i nameravamo da to dokažemo na sudu", poručeno je iz CEAC-a.

Dodaje se da CEAC "uprkos svemu ostaje otvoren za vođenje konstruktivnog dijaloga sa vlastima Crne Gore u cilju rešavanja pomenutog pitanja vansudskim putem, jer bi takva odluka bila povoljna za sve strane, a u najvećoj meri za crnogorske poreske obveznike".

Crnogorski ministar ekonomije Vladimir Kavarić kazao je ranije, povodom najave prve tužbe od strane En plus grupe, da Crna Gora ne strepi od toga, navodeći da je u čitavom poslu oštećena crnogorska, a ne ruska strana.

"Mi smo čvrsto uvereni da se Vlada Crne Gore nije ni na koji način ogrešila o prava ruskog investitora. Ono što mi verujemo jeste da smo, u konkretnom slučaju, mi oštećena strana i zato mislim da ćemo na arbitraži, ukoliko do nje dođe, uspeti da taj stav odbranimo", kazao je Kavarić.

Stečaj u KAP je uveden 8. jula, čime je ruska strana izgubila pravo upravljanja fabrikom, ali su aktivirane sve garancije za kredite KAP-a u iznosu od preko 230 miliona evra, koje su pale na teret budžeta Crne Gore. Privredni sud Crne Gore proglasio je 9. oktobra bankrot KAP-a, čije je nastavljena agonije te nekada najveće crnogorske fabrike.

Stečajni upravnik KAP-a Veselin Perišić kazao je ranije da će imovina te fabrike biti ponuđena na prodaju za 52,5 miliona evra. Skupština Crne Gore usvojila je krajem novembra Zakon o zaštiti državnih interesa u rudarsko-metalurškom sektoru, kojima je definisano da parlament ima konačnu reč u prodaji KAP-a.

Prema zakonu, KAP može da kupi samo strateški investitor, odnosno firma koja se bavi istom industrijom. Predviđeno je i da država Crna Gora može da se pojavi kao ultimativni poslednji kupac ukoliko niko ne bude hteo da kupi KAP. Potraživanja poverilaca KAP-a iznose preko 360 miliona evra.

Turski Tosčelik i nemačka HGL grupa glavni su kandidati za kupovinu imovine KAP-a, za koju bi, najverovatnije, tokom ove sedmice trebalo da bude objavljen oglas.