Projekat je vredan 1,7 milijardi evra, a znatan deo radova izvodiće domaće firme
BEOGRAD - Nema više odlaganja.
Radovi na izgradnji gasovoda Južni tok kroz Srbiju počeće 24. novembra, dogovoreno je na jučerašnjem sastanku Ivice Dačića, predsednika Vlade Srbije, i Alekseja Milera, direktora „Gasproma“.
Investicija
Premijer je istakao da je gasovod Južni tok jedna od najvrednijih investicija u poslednjih nekoliko decenija.
- Izgradnjom gasovoda Srbija ostaje dosledna u ispunjavanju Sporazuma o saradnji u oblasti naftne i gasne privrede, koji je potpisala s Ruskom Federacijom. U interesu obe države je da se taj sporazum sprovede, a za Srbiju je važan jer naša zemlja postaje regionalni energetski centar - istakao je Dačić.
Deonica gasovoda Južni tok u Srbiji vredna je 1,7 milijardi evra, a kako je saopšteno iz kabineta premijera, znatan deo radova će izvoditi domaće kompanije. Na jučerašnjem sastanku su razmatrane mogućnosti da jedan krak ovog gasovoda ide ka Makedoniji, jedan ka RS, a planira se da jedan krak transportuje gas ka Kosovu i Metohiji, što bi obezbedilo regionalnu stabilnost u snabdevanju gasom.
Stari dugovi
Petar Stanojević, pomoćnik ministra energetike, objašnjava za Kurir da domaće firme u gradnji gasovoda mogu da obave inženjering, građevinske poslove i deo radova na automatizaciji.
- Možemo da uradimo i polaganje cevi, a zavarivanje tek posle obuke i nabavke odgovarajuće opreme. Isporuka opreme neće biti naša jer je ne proizvodimo - istakao je Stanojević.
Prvi čovek ruskog gasnog giganta sastao se i sa vicepremijerom Aleksandrom Vučićem, a posle sastanka je saopšteno da je istaknut značaj potpisivanja sporazuma o izgradnji gasovoda Južni tok i sporazuma između „Srbijagasa“ i „Gasproma“ o transportu gasa. Vučić i Miler su razmotrili i mogućnosti vraćanja starih dugova i zaključeno je da se do kraja godine moraju pronaći načini da se oni „zatvore“. Prvi čovek gasnog giganta juče se sastao i s Tomislavom Nikolićem, predsednikom Srbije.
Radovi na izgradnji gasovoda Južni tok kroz Srbiju počeće 24. novembra, dogovoreno je na jučerašnjem sastanku Ivice Dačića, predsednika Vlade Srbije, i Alekseja Milera, direktora „Gasproma“.
Investicija
Premijer je istakao da je gasovod Južni tok jedna od najvrednijih investicija u poslednjih nekoliko decenija.
- Izgradnjom gasovoda Srbija ostaje dosledna u ispunjavanju Sporazuma o saradnji u oblasti naftne i gasne privrede, koji je potpisala s Ruskom Federacijom. U interesu obe države je da se taj sporazum sprovede, a za Srbiju je važan jer naša zemlja postaje regionalni energetski centar - istakao je Dačić.
Deonica gasovoda Južni tok u Srbiji vredna je 1,7 milijardi evra, a kako je saopšteno iz kabineta premijera, znatan deo radova će izvoditi domaće kompanije. Na jučerašnjem sastanku su razmatrane mogućnosti da jedan krak ovog gasovoda ide ka Makedoniji, jedan ka RS, a planira se da jedan krak transportuje gas ka Kosovu i Metohiji, što bi obezbedilo regionalnu stabilnost u snabdevanju gasom.
Stari dugovi
Petar Stanojević, pomoćnik ministra energetike, objašnjava za Kurir da domaće firme u gradnji gasovoda mogu da obave inženjering, građevinske poslove i deo radova na automatizaciji.
- Možemo da uradimo i polaganje cevi, a zavarivanje tek posle obuke i nabavke odgovarajuće opreme. Isporuka opreme neće biti naša jer je ne proizvodimo - istakao je Stanojević.
Prvi čovek ruskog gasnog giganta sastao se i sa vicepremijerom Aleksandrom Vučićem, a posle sastanka je saopšteno da je istaknut značaj potpisivanja sporazuma o izgradnji gasovoda Južni tok i sporazuma između „Srbijagasa“ i „Gasproma“ o transportu gasa. Vučić i Miler su razmotrili i mogućnosti vraćanja starih dugova i zaključeno je da se do kraja godine moraju pronaći načini da se oni „zatvore“. Prvi čovek gasnog giganta juče se sastao i s Tomislavom Nikolićem, predsednikom Srbije.
Fonet
O Južnom toku
- Projekat započet 2007. ugovorom italijanskog „Enija“ i „Gasproma“ s namerom da se ruskim gasom snabde Italija i EU
- Izgradnja počela 7. decembra 2012. na ruskoj crnomorskoj obali
- Akcionari gasovoda su „Eni“ (20 odsto), „Gasprom“ (50 odsto), francuski EDF (15 odsto) i nemački „Vinteršal“ (15 odsto) odnosno BASF