Srbija je i dalje vrlo zadužena i moraće da uzima nove kredite kako bi vraćala stare, kaže Saša Đogović
BEOGRAD - Predah. Ukupan spoljni dug Srbije krajem avgusta bio je skoro 26 milijardi evra, što je za 0,5 odsto ili 137 miliona evra manje nego prethodnog meseca, i za jedan odsto više u odnosu na stanje s kraja 2012. godine, navedeno je u novom biltenu Instituta za tržišna istraživanja (IZIT).
Manje obaveze
Dug je smanjen zbog blagog umanjenja obaveza i u javnom i u privatnom sektoru. U javnom sektoru sa dostignutih 12,96 milijardi evra, spoljni dug je bio niži za 0,6 odsto, a u slučaju banaka i preduzeća sa iznosom od 13,02 milijarde, manji 0,4 odsto.
To je, prema oceni IZIT, blago sezonsko sniženje kad su potrebe za kreditima manje. - Ovaj intermeco, u uslovima nerestrukturirane privrede, posebno javnog sektora, biće kratkog daha, tako da u sledećim izveštajima možemo računati na rast ukupnog spoljnog duga, primarno kroz nove pozajmice države, koja će morati da ulazi u nove dužničke odnose preko emitovanja hartija od vrednosti i sklapanja novih kreditnih aranžmana - ocenio je IZIT.
Dobili vreme
Saša Đogović, saradnik Instituta za tržišna ispitivanja, kaže za Kurir da vesti nisu baš tako dobre jer je Srbija i dalje veoma zadužena zemlja i moraće da uzima nove kredite da bi redovno vraćala one koje je uzela ranije. On ističe da će biti dobro ako dobijemo neke zajmove bilateralnim dogovorima jer će nam to dati određeno vreme.
- To vreme moramo iskoristiti da obavimo dugo odlagani „hirurški“ zahvat kako bismo stvorili zdrave osnove na kojima će se zasnivati prosperitet društva i zemlje - ističe on. Reforme znače sređivanje javnih finansija, okončanje restrukturiranja državnih firmi, od kojih će neke morati u stečaj, i da sredimo javnu administraciju, čime će se poboljšati privredni ambijent i privući ulaganja.
O spoljnom dugu
- odnos ukupnog spoljnog duga i BDP je 83,1 odsto, a granica ulaska u zonu visoke zaduženosti je 80 odsto - odnos otplate duga prema ukupnom izvozu proizvoda i usluga je 27 odsto, a granica za ulazak u zonu „crvene lampice“ je 25 odsto - dug Grčke je 2000. bio 41,9 milijardi dolara, a 2012. je dostigao 583 milijarde