Srbija ponovo među poslednjima po izdavanju građevinskih dozvola

Taj izveštaj koji analizira uslove poslovanja u 185 zemalja biće predstavljen 29. oktobra i naša zemalja ponovo neće popraviti svoju poziciju u očima investitora, saopštila je Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj

BEOGRAD - Srbija će se po brzini izdavanja građevinskih dozvola ponovo naći među poslednjih deset zemalja na "Duing biznis" listi Svetske banke za 2014. jer nije napravljen bilo kakav pomak u toj oblasti, saopštila je danas Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj.

Taj izveštaj koji analizira uslove poslovanja u 185 zemalja biće predstavljen 29. oktobra i naša zemalja ponovo neće popraviti svoju poziciju u očima investitora, navela je ta organizacija.

Proces izdavanja građevinskih dozvola biće u fokusu nastavka antibirokratske kampanje “Pitajte kada”.

Probleme sa dozvolama, ali i svim drugim birokratskim procedurama za koje smatraju da su nepotrebno komplikovane i dugotrajne građani i privrednici mogu da prijave NALED-u kako bi se uticalo na nadležne organe da što pre budu pojednostavljene.

Druga važna tema kampanje “Pitajte kada” biće borba protiv sive ekonomije. Podaci NALED-a pokazuju da vrednost prometa u sivoj zoni premašuje 24 odsto BDP-a. Oko 28 odsto preduzeća posluje tako što ne plaća sve poreske obaveze pri isplati zarada ili nelegalno prometuje robu.

Rešenja za ove probleme bila bi izmena Zakona o planiranju i izgradnji, kao i usvajanje jedinstvenog zakona o inspekcijama i snižavanje poreskog opterećenja na najniže zarade.

Ključne izmene u Zakonu o planiranju i izgradnji trebalo bi da budu uvođenje jednošalterskog sistema, elektronsko podnošenje i vođenje zahteva za dozvolu, kao i isključivanje javnih preduzeća iz procesa odlučivanja. Takvo rešenje pomerilo bi Srbiju na "Duing biznis" listi za oko 100 mesta.

Donošenje jedinstvenog zakona o inspekcijama trebalo bi da u borbi protiv sive ekonomije konačno reši pitanje preklapanja nadležnosti, unapredi kontrolu i proces kažnjavanja, dok bi smanjivanje poreskog opterećenja najnižih zarada trebalo da motiviše poslodavce da zaposlene vrate u legalne tokove, a u tom pravcu bi trebalo razmotriti mogućnost ukidanja doprinosa za zdravstvo i nezaposlenost.

TAGOVI