Otkriveno da se oko 400 miliona tona uljnih škriljaca nalazi u aleksinačkom basenu. Od njih može da se dobije čak 40 miliona tona nafte, tvrde stručnjaci
BEOGRAD - Bogatstvo s mnogo dilema. - Nemam dilemu da bi trebalo iskoristiti uljne škriljce iz aleksinačkog basena, ali država mora da donese odluku kako će to uraditi - da li u manjinskom ili u većinskom partnerstvu s privatnim firmama, jer je reč o strateškoj mineralnoj sirovini - kaže za Kurir Zlatko Dragosavljević, magistar rudarskih nauka.
On kaže da je Javno preduzeće za podzemnu eksploataciju uglja uradilo detaljna geološka istraživanja i potvrđene su rezerve od oko 400 miliona tona škriljaca u aleksinačkom basenu. To znači da je ova količina interesantna za eksploataciju sa stanovništa kvaliteta škriljaca, ali to ne znači da dalja istraživanja neće povećati potvrđene rezerve. Od ovih 400 miliona tona dobilo bi se 40 miliona tona nafte, što, prema sadašnjim cenama, vredi oko 25 milijardi dolara.
Prerada u Rusiji
Kiril Kravčenko, direktor Naftne industrije Srbije, pre nekoliko dana izjavio je za Novi magazin da su analize te kompanije pokazale da prerada škriljaca može biti isplativa. - Potrošili smo godinu i po na istraživanje nalazišta kod Aleksinca, uzeli uzorke i prerađivali ih u našoj rafineriji u Rusiji. Preliminarno smo odlučili da, budući da imamo rafineriju, prerada može da bude isplativa - rekao je Kravčenko. Projekat se trenutno usaglašava sa akcionarima NIS, a ako odluka bude pozitivna, ova kompanija bi proširila posao u regionu gde ima još nalazišta.
Ekološki standardi
Dragosavljević ističe da je najvažnije da se za dobijanje nafte iz škriljaca koristi tehnologija koja zadovoljava ekološke standarde EU. U svetu se trenutno primenjuju tri tehnologije, u Brazilu, Kini i Estoniji, i, prema njegovim rečima, jedino je estonska u skladu sa propisima EU.
Na komentar da se u javnosti stiče utisak da neko želi da „progura“ Estonce, kao i da postoji strah od zagađenja životne sredine, on odgovara da činjenice govore da samo ta tehnologija ispunjava standarde EU, ali najbolje bi bilo da država uradi studiju o tome koja je najbolja tehnologija i time spreči spekulacije. - Osim toga, naši uljni škriljci su po kvalitetu slični estonskim - dodaje on.
Kravčenko: Potrošili smo godinu i po na istraživanje nalazišta kod Aleksinca
Devet bogatih regiona
- Uljni škriljci su stene koje sadrže više od 10 odsto organske materije kerogena (ulja) - Srbija ima devet regiona u kojima se nalaze naslage uljnih škriljaca bogatih mineralnom naftom - Ukupne zalihe aleksinačkog basena su dve milijarde tona, ali nisu sve potvrđene - Rezerve Srbije iznose oko 4,8 milijardi tona