Plata 1.700, penzija 750 evra: Siniša Mali izneo ambiciozne prognoze za 2030. godinu
Dodajte Kurir Biznis u vaš Google izbor- Siniša Mali poručuje da je stabilan kurs dinara ključ makroekonomske stabilnosti i rasta, uz veće plate i penzije u realnoj vrednosti.
- Ako Srbija nastavi da ulaže u proizvodnju, IT i infrastrukturu, prosečna plata do 2030. mogla bi da poraste na 1.700 evra, a penzija na 750 evra.
Potpredsednik Glavnog odbora Srpske napredne stranke (SNS) Siniša Mali izjavio je da je stabilan kurs dinara jedan od najvećih uspeha Srbije u poslednjoj deceniji, jer je, kako je istakao, to sidro makroekonomske stabilnosti, rasta i razvoja zemlje.
Stabilan kurs dinara jedan od najvećih uspeha Srbije u poslednjoj deceniji, jer je, kako je istakao, to sidro makroekonomske stabilnosti, rasta i razvoja zemlje.
"Sa stabilnim kursom imate niska inflatorna očekivanja, samim tim i nisku inflaciju i investitore koji rešavaju ili donose odluke da investiraju, plate i penzije u realnoj vrednosti, takođe i doprinose, veći budžet, više novca za investicije, za veće plate, penzije", kazao je Mali sinoć gostujući na televiziji K1.
Naveo je i da je u vreme kada je kandidat na Studentskoj listi Dejan Šoškić bio guverner Narodne banke Srbije, od 2009. do 2012. godine, dinar sa 80 otišao na 120 za jedan evro.
"Zamislite kako je ovo uticalo na životni standard građana Srbije, na njihove plate, na njihove penzije, na minimalne zarade. To je vreme kada je 300.000 ljudi ostalo bez posla. To je vreme kada je vrednost plata i penzija padala iz godine u godinu, vreme kada je stopa nezaposlenosti bila 25,9 odsto. Svaki četvrti u Srbiji bio je bez posla. Ljudi to ne smeju da zaborave. To je vreme kada je inflacija bila 12,2 odsto, iako nije bilo nikakve krize u svetu 2011. i 2012. godine", istakao je Mali.
Izuzetno stabilna ekonomija
Mali je naveo da je "ekonomija Srbije izuzetno stabilna i da počiva na čvrstim osnovama", a da su dva najvažnija stuba - investicije i podizanje životnog standarda građana.
"U svakom izveštaju Međunarodnog monetarnog fonda i kreditnih rejting agencija kažu: dva su stuba našeg rasta, a najvažniji je takozvani, prevod na srpski, 'domaća tražnja'. Domaća tražnja znači da ljudi imaju kupovnu moć, jer nam i plate i penzije rastu daleko iznad inflacije. U realnom iznosu nam plate i penzije rastu i time doprinose obimu ekonomske aktivnosti", kazao je on.
Mali je naveo da ako Srbija nastavi intezivno da radi, ulaže u proizvodne pogone i IT sektor, prosečna plata do 2030. godine može porasti na 1.700 evra, a prosečna penzija na 750 evra.
"Mi smo već te ciljeve jasno deklarisali. Ja nijedan cilj od blokadera čuo nisam", dodao je Mali.
Kazao je i da su njegovi politički protivnici mnogo puta osporavali njegovu diplomu, ali je, kako je istakao, ona čista kao suza.
"Ja sam rekao Dejanu Šoškiću u jednom trenutku, kada je pomenuo moju diplomu, da je moja diploma najpre čista kao suza, ali i da nemam diplomu, da imam samo osnovnu školu, kada pogledate ekonomske rezultate danas i ekonomske rezultate koje je imao Dejan Šoškić, koji je vodio ekonomiju Srbije do 2012. godine, ja sam mu rekao: Zamisli kako bih te pobedio da imam i doktorat još. Rezultati govore sami po sebi", kazao je Mali.
Ukazao je da je stabilan kurs najvažniji rezultat ekonomske politike koju je SNS postigao.
"Nije mala stvar taj devizni kurs. Najvažnije je za stabilnost, to je monetarno i fiskalno, na kraju krajeva, sidro koje vam drži makroekonomsku stabilnost", naveo je on.
Stabilan kurs odgovara privredi
Dodao je i da privrednici u Srbiji često govore "samo nam ne dirajte kurs".
"Svi se sećaju Dejana Šoškića i svi se sećaju hiperinflacije 90-ih godina", istakao je Mali.
Naveo je da će u narednih pet godina samo dve ekonomije biti ispred Srbije i da će u narednih pet godina srpska ekonomija u realnom iznosu porasti 23,4 odsto.
"Samo će dve ekonomije biti ispred nas: to je Malta zbog turizma i Turska. Prosek evrozone projektovan je na 7,2 odsto. Mi ćemo u narednih pet godina rasti tri puta brže nego što će rasti evrozona", rekao je Mali.
Na pitanje šta najavljeni ekonomski rast znači za finansije građana Srbije, odgovorio je da to znači povećanje plata i penzija.
Naveo je i da su projekti poput specijalizovane izložbe Ekspo 2027, izgradnje puteva, saobaćajnica i metro sistema u Beogradu važni za rast zemlje i da pokazuju da je ekonomski model Srbije ispravan, na dobrom putu i ima poverenje stranih investitora.
"Zato nam je taj Ekspo važan. Morate stalno da pronalazite i iznalazite nove izvore rasta. Izvori rasta su novi autoputevi, metro u Beogradu, Ekspo. Kada napravite auto-put, dobijete super kompjutere, nova naselja, gradove, industrijske parkove, uvek nalazite nešto novo. Najveći problem u Evropi sada je ta pasivnost. Oni ne znaju da nađu nove izvore rasta. Srbija zna. Otvaramo nova tržišta kroz sporazum o slobodnoj trgovini, otvaramo nove značajne stvari, kao što su novi autoputevi, ono što je Vučić najavio, dakle milijardu i 300 miliona evra dodatnih ulaganja u zdravstvo", rekao je Mali.
Gradimo i puteve i škole
Odgovarajući na pitanje šta je od ulaganja najvažnije - putevi, škole ili nešto drugo, kazao je da je sve pojednako važno i da se u sve ulaže.
"Sve radimo. Mi gradimo autoputeve, nikada više puteva nije izgrađeno nego u poslednjih 14 godina. Mi gradimo i rekonstruišemo škole. Mi smo samo za poslednjih 14 godina izgradili, rekonstruisali, proširili sedam Naučno-tehnoloških parkova. Do 2012. bilo ih je nula. Paralelno s tim, imate nikada veće podizanje i plata i penzija, uticaja na životni standard građana Srbije, koji je danas nikada veći u jedinicama kupovne moći", rekao je Mali.
Podsetio je na program te liste za jug i istok Srbije, među kojima su nova ulaganja u zdravstvo, poljoprivredu i turizam.
"Ovo su vam izvori rasta, konkretne investicije u zdravstvo, poljoprivredu, turizam i energetiku, u sve ono što podiže kvalitet infrastrukture, čini Srbiju jačom, potentnijom, atraktivnijom za investicije. To vam je osnova za dalji rast i razvoj. Na osnovu toga onda povećavate i plate i penzije, bez ugrožavanja na bilo koji način makroekonomske stabilnosti", dodao je on.
Kurir Biznis