EKO-TURIZAM: Dunavom iz Evrope stižu milijarde evra!
BEOGRAD - Ne koristimo ono što imamo.
Obalom Dunava kroz našu zemlju na biciklu godišnje prođe oko 5.000 gostiju iz inostranstva. Sve je veći broj kruzera koji nam dovoze strane goste zainteresovane za posmatranje ptica i divljači, ribolov, šetnju, trčanje, planinarenje, kampovanje, speleologiju, slobodno penjanje, veslanje, vožnju čamcem... Osim toga, zimi su im veoma zanimljive vinske ture. Sve ove aktivnosti, uključujući i boravak u eko-kampovima i drugim minimalističkim „zelenim“ smeštajnim kapacitetima predstavlja neiskorišćeni ekoturistički potencijal Srbije, koji putem Dunava može da nam donese milijarde evra, tvrde stručnjaci.
Turistička organizacija Srbije, Dunavski centar za kompetenciju i Kamping asocijacija Srbije, u saradnji s ostalim podunavskim zemljama, ukazuju na značaj ove turističke ponude donjeg Podunavlja, koje obiluje prirodnim i kulturno istorijskim bogatstvima.
Vladimir Đumić, predsednik Kamping asocijacije Srbije, kaže za Kurir da u evropskim zemljama samo kamping turizam čini 25 odsto ukupnog turističkog prometa.
- To je 14 milijardi evra na godišnjem nivou, dok je njegov udeo u Srbiji svega dva odsto ukupnog turističkog prometa. Onda vidite koliko je neiskorišćen ovaj tok Dunava od Hrvatske do Rumunije, koji iznosi 588 kilometara - objašnjava on i navodi da su za ovaj ekološki princip turizma zainteresovani skoro svi narodi, ali pre svega Holanđani, Nemci, Belgijanci i Francuzi.
Kako dodaje, Nemci i Austrijanci su oduvek zainteresovani za investiranje u eko-turizam, koji poštuje principe očuvanja prirode i zaštite životne sredine u zaštićenim područjima kao što su nacionalni parkovi i parkovi prirode.
Radomir Jovelić Višerov, predsednik nacionalnog udruženja Eko-turizam Srbije, navodi da je stepen eko-turizma u našoj zemlji na veoma niskom nivou.
- Razlozi su nedovoljno razvijeni centri eko-turizma, kao i nedostatak prave kampanje za podizanje svesti kod ljudi o eko-turizmu. Takođe, još nisu jasno utvrđene eko-destinacije, a samim tim ne postoji ni sertifikacija istih. Postoji samo spisak potencijalnih eko-destinacija - navodi on.
Potencijalne eko-lokacije:
1. Specijalni rezervat prirode „Gornje Podunavlje“
2. Park prirode „Kopački rit“
3. Specijalni rezervat prirode „Karađorđevo“
4. Park prirode „Tikvara“
5. Specijalni rezervat prirode „Bagremara“
6. Park prirode „Begečka jama“
7. Nacionalni park „Fruška gora“
8. Specijalni rezervat prirode „Koviljsko-petrovaradinski rit“
9. Specijalni rezervat prirode „Veliko ratno ostrvo“
10. Specijalni rezervat prirode „Deliblatska peščara“
11. Park prirode „Portile de Fijer“
12. Nacionalni park „Đerdap“
13. Prirodni geopark „Mehedinti plato“