Ne nasedajte na jeftine trikove na putovanjima! Lažne bake u izlozima, izmišljeni obredi i kičaste maske: Kako su turističke zamke uništile pravi duh planete!
Dodajte Kurir Biznis u vaš Google izborKoncept putovanja "kao lokalac" postao je izlizani kliše koji su prisvojile i velike kompanije i turističke zamke.
Majka osmoro dece, napuljska nona provela je čitav život u kuhinji. U tome nije bilo ničeg glamuroznog ni romantičnog – morala je da nahrani mnogo usta. None, oslonac svake italijanske porodice, postale su svojevrsna italijanska institucija – simbol domaće atmosfere, mudrosti i tradicije.
Međutim, restorani u Rimu nedavno su se našli na meti kritika zbog iskorišćavanja tog stereotipa – u izloge postavljaju lažne "bake" kako bi naivne turiste namamili da uđu.
U preteranoj komercijalizaciji nacionalnih vrednosti nema ničeg novog.
U Veneciji prodavnice su bile prepune lažnih ukrasa od murino stakla i fabrički proizvedenih karnevalskih maski. Samo bi stranci potrošili 100.000 lira na vožnju gondolom – koja je u 18. veku bila jedno od glavnih sredstava javnog prevoza – dok su lokalci kanale prelazili jednostavnim, ali čvrstim trageto (gondole za javni prevoz), za delić te cene.
Putnici su oduvek tragali za jedinstvenim i autentičnim iskustvima. Nekada je, međutim, do njih trebalo doći uz dosta truda. Danas se očekuje da jednostavno "uskočite" u lokalni život, a usput obiđete i nekoliko mesta sa liste znamenitosti koje „morate videti“.
Iako je nekada izražavao iskrenu želju, koncept putovanja kako bi se nedelju dana – ili čak samo tokom kratkog vikenda – "živelo kao lokalac" postao je izlizani kliše.
Prisvojile su ga brojne kompanije, uključujući Er-bi-en-bi, koji nudi čitav niz aktivnosti osmišljenih kao „autentična iskustva“, poput treninga sa lučadorima u Meksiko Sitiju ili usavršavanja K-pop koreografije sa plesačem u Seulu.
Preduzimljivi ljudi širom sveta koriste rast turizma i stvaraju sve više onoga za šta veruju da stranci žele da vide i ponesu kući. Spontana, prirodna interakcija jednostavno zahteva previše vremena.
Kada autentičnost postane zabava
Prečesto čak i nešto što je u početku iskreno i autentično na kraju postane izveštačeno i veštačko.
To su iskusili mnogi koji koji su na primer posetila Butan, planinsko kraljevstvo koje je do 1974. godine bilo zatvoreno za spoljni svet. Turistima su bili neobični i zanimljivi prizori ogromnih falusa naslikanih na kućama kao svetih simbola zaštite i plodnosti.
Koristeći priliku da zarade na toj pomalo provokativnoj šali, prodavci su suvenirnice napunili predmetima u obliku penisa – od privezaka za ključeve i sveća do ukrasa za retrovizore automobila.
Još upečatljiviji primer je prodaja vudu lutaka u Togu. Klasična predstava o zabadanju igala u takve lutke radi bacanja kletvi mnogo više duguje holivudskoj pop-kulturi nego zapadnoafričkoj tradiciji, ali turisti obožavaju da ih kupuju.
Obmane se ne završavaju na kičastim suvenirima. "Poseta selu" ili "kulturni program" predstavljaju se kao način da se stupi u kontakt sa autohtonim zajednicama. Ali inscenirane predstave sve češće izazivaju nelagodu i ostavljaju utisak eksploatacije.
Sve češće se kulturni običaji preuveličavaju radi zabave turista – od plesova Masaija ispred rekonstruisanih boma, tradicionalnih naselja na obodima rezervata Masai Mara, do "lažnih" Samija, uzgajivača irvasa u Laponiji, koji se prerušavaju u vilenjake Deda Mraza.
U dolini reke Omo u Etiopiji neke tradicije postale su na zabrinjavajući način predmet trgovine. U pojedinim zajednicama naroda Mursi žene sa pločicama u usnama i oslikanim telima kontroverzno su izvođene pred fotografe u zamenu za novac.
Ceremonija ukali bula, tokom koje mladići naroda Hamar preskaču bikove i koja je tradicionalno predstavljala obred prelaska u odraslo doba, pretvorila se u spektakl praćen neprestanim škljocanjem foto-aparata.
Takve razmene na prvi pogled mogu delovati bezazleno. Kakvu štetu može da napravi nekoliko fotografija? Međutim, sve veći broj turista može da naruši veoma osetljivu ravnotežu.
Začarani krug izveštačenosti
U jednom trenutku, turisti počinju da kontrolišu priču, stvarajući neobičan začarani krug izveštačenosti – predstave i proizvodi osmišljavaju se kako bi zadovoljili posetioce koji tragaju za autentičnošću.
Ne možemo kriviti lokalne preduzetnike što koriste priliku da zarade odgovarajući na potražnju tržišta.
Beskrajna potraga za fantazijom iz turističkih brošura u velikoj meri je odgovorna za stvaranje lažne stvarnosti. Čak i pre nego što uđemo u avion, u glavi smo već stvorili sliku onoga što želimo da zateknemo. Kada stvarnost ne ispuni naša očekivanja, nesvesno počinjemo da joj namećemo sopstvene predstave.
Niko ne želi da podstiče stvaranje "ljudskog zoološkog vrta". Ali isto tako, niko ne želi da stigne u neko selo i zatekne ljude kako sede u blatu i čiste grašak.
Na previše mesta autentično iskustvo putovanja razvodnjeno je, iskorišćeno ili iznova osmišljeno gotovo do neprepoznatljivosti. Ali to ne znači da je potpuno nestalo.
U Italiji i dalje ima mnogo nona koje kuhinjom upravljaju poput vojnih diktatora, zahtevajući poštovanje svojih gladnih „trupa“. Nikada ih nećemo videti u izlozima restorana na nekom trgu u centru grada kako pred publikom razvlače lepljive trake sveže testenine. Ali možemo ih zateći u porodičnom domu kako kuvaju, čiste i žale se – ili u uličici, u svakodnevnom ogovaranju sa komšijama.
Pravi istraživač trebalo bi da prihvati obećanje nepoznatog, zajedno sa prašinom i prljavštinom, svakodnevnim i običnim. Ulepšane priče o prošlosti pripadaju muzejima; stvarni savremeni život odvija se na ulici.