Da li je srčana bolest zapisana u genima? Kardiolog objašnjava šta ipak možete da promenite
Dodajte Kurir Biznis u vaš Google izborDa li su za zdravlje srca važniji geni ili životne navike? Mnogi smatraju da je odgovor unapred poznat ako je neko od roditelja ili bliskih srodnika doživeo infarkt ili boluje od srčane bolesti. Međutim, kardiolog dr Dibanšu Gupta kaže da genetika povećava rizik, ali ga ne određuje.
- Bolesti srca nastaju kao posledica delovanja više faktora. Nasledni rizik jeste važan, ali on ne znači da će se bolest sigurno razviti. Kod većine ljudi upravo način života odlučuje da li će se genetska sklonost ispoljiti ili ne - objašnjava dr Gupta.
Kada genetika ima veliku ulogu
Geni utiču na način na koji organizam reguliše nivo holesterola, krvni pritisak i zapaljenske procese, zbog čega kod nekih ljudi povećavaju rizik od bolesti srca. Jedan od najpoznatijih primera je porodična hiperholesterolemija, nasledni poremećaj zbog kojeg je nivo LDL ("lošeg") holesterola veoma visok već u mladosti. Ako se ne prepozna i ne leči na vreme, značajno povećava rizik od ranog infarkta.
- Čak i kada nema nasledne bolesti, činjenica da je neko od bliskih članova porodice oboleo od srca u mlađem životnom dobu znači da bi rizik mogao biti veći. Geni povećavaju podložnost, ali nisu presudan faktor - naglašava kardiolog.
Životne navike često imaju veći uticaj
Prema rečima dr Gupte, kod većine ljudi način života ima veći uticaj na zdravlje srca nego genetika. Pravilna ishrana, redovna fizička aktivnost, održavanje zdrave telesne težine, prestanak pušenja, dovoljno sna i kontrola stresa povoljno utiču na nivo holesterola, krvni pritisak i šećer u krvi, odnosno na najvažnije faktore rizika za razvoj kardiovaskularnih bolesti.
Istraživanje objavljeno u časopisu Genome Medicine pokazalo je da i osobe sa visokim genetskim rizikom mogu značajno da smanje verovatnoću razvoja srčanih bolesti ako dugoročno vode računa o životnim navikama.
- Genetiku ne možemo da promenimo, ali možemo da utičemo na način na koji će se ona ispoljiti. Upravo zato su zdrave navike toliko važne - kaže dr Gupta.
Ako u porodici imate srčane bolesnike
Osobe kojima je neko od roditelja, braće ili sestara oboleo od srca u mlađem životnom dobu ne bi trebalo da čekaju prve simptome. Kardiolog savetuje redovne preventivne preglede, kontrolu krvnog pritiska, holesterola i šećera u krvi, održavanje zdrave telesne težine, redovnu fizičku aktivnost i izbegavanje pušenja.
- Posebnu pažnju trebalo bi da obrate i mlađe osobe sa izrazito povišenim holesterolom ili porodičnom istorijom ranih srčanih bolesti, jer pravovremena dijagnoza i lečenje mogu značajno da smanje rizik od infarkta i drugih komplikacija - poručuje doktor.
Izvor: Onlymyhealth.com/Zdravlje.kurir.rs