Dunav nikad niži, struja sve veći problem, poljoprivreda trpi! Ekonomisti upozoravaju: "Suša, vrućine i nizak vodostaj mogu udariti na cene"
Dodajte Kurir Biznis u vaš Google izborOvo leto još nije ispostavilo ceo račun! Dok temperature ruše rekorde, suša prazni reke, a požari gutaju šume, ekonomisti upozoravaju da bi ekstremne vrućine Evropsku uniju samo ove godine mogle da koštaju oko 180 milijardi evra. Struja se proizvodi teže upravo onda kada je klima-uređaji troše najviše, barže na niskom Dunavu prevoze tek deo uobičajenog tereta, a prinosi kukuruza i soje u Srbiji već su pod ozbiljnim pritiskom.
Na Deliblatskoj peščari izgorelo je između sedam i osam odsto šume, dok su drva i pelet već skuplji nego prošle godine. Znači li to da nas posle apokaliptičnog leta čeka ekonomski vrela jesen, odnosno skuplja hrana, energija, prevoz i ogrev? Struje će, kažu, biti, ali po kojoj ceni i ko će na kraju platiti klimatski račun?
O ovim temama, za emisiju "Redakcija", govorili su Nebojša Atanacković - Unija poslodavaca Srbije i Bojan Stanić - Privredna komora Srbije.
- Što se tiče privrede Srbije, jeste da smo u značajnoj meri zavisni od poljoprivrede, ali nismo toliko zavisni od rečnog toka Dunava kao, na primer, privrede Nemačke ili Austrije. Kada pogledate njihove medije, tamo se gotovo svakodnevno govori o uticaju niskog vodostaja na transport, energetiku i poljoprivredu. Kada govorimo o cenama, trenutno imamo blag pritisak na njihov rast. Stopa inflacije je relativno niska i na poslednjem merenju iznosila je 1,9 odsto, što je rezultat, između ostalog, dobrog roda voća i povrća. Cena hrane je međugodišnje pala i u junu i u julu - rekao je Stanić.
Šta čeka privredu do kraja leta?
Ocenio je da će kretanje poljoprivredne proizvodnje i domaće potrošnje imati značajan uticaj na privredne trendove u narednom periodu.
- Sada ćemo videti kako će kukuruz i soja izdržati drugi deo leta, s obzirom na to da se njihova žetva očekuje u septembru, odnosno za kukuruz u pojedinim delovima zemlje i početkom oktobra. Kukuruz je, inače, naš najznačajniji izvozni poljoprivredni proizvod. Kada govorimo o privrednoj aktivnosti, ona je trenutno pre svega zasnovana na unutrašnjim faktorima, kao što su infrastruktura i infrastrukturni projekti, a kruna svega je EXPO. Tu je i rast domaće potrošnje, između ostalog zbog najavljenih državnih davanja, penzija i drugih mera. Svakako, imamo i realan rast zarada.
Atanacković je upozorio da rast cena energenata i nepovoljna hidrološka situacija dodatno opterećuju srpsku privredu i građane.
- Problemi o kojima smo do sada govorili odnose se na celokupnu privredu, odnosno na sve nas - ne samo na privrednike, već i na potrošače i građane Srbije. Problemi koji se izdvajaju kao evropski u velikoj meri postali su i naši unutrašnji problemi. Nijednoj privredi, pa ni našoj, ne odgovara rast cena energenata. Sa jedne strane, zbog geopolitičkih razloga i ratova raste cena pojedinih osnovnih energenata, a sa druge imamo problem izazvan hidrološkom situacijom. Sve to dodatno opterećuje našu privredu - kaže on.
- Jedna od naših prednosti bila je to što smo imali jeftinije energente u odnosu na većinu zapadnoevropskih zemalja. Međutim, sada je to ugroženo, posebno zato što ne možemo da proizvedemo dovoljno električne energije. Potrošnja tokom leta počinje da bude na nivou koji smo ranije imali usred zime, dok su energetske mogućnosti ograničenije. Cene goriva na pumpama kod nas u velikoj meri se kontrolišu kroz smanjenje akciza. Postoji mogućnost njihovog dodatnog smanjenja ukoliko cene sirovina ponovo značajnije porastu - za Kurir televiziju, zaključio je Atanacković.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs