Skrining raka pluća nije zamena za prevenciju: Doktor otkriva šta zaista smanjuje rizik od bolesti
Dodajte Kurir Biznis u vaš Google izborRak pluća i dalje je jedan od vodećih uzroka smrti od malignih bolesti, a najveći problem je što se kod mnogih pacijenata otkriva tek kada je bolest već uznapredovala. Iako savremena medicina danas nudi znatno više opcija lečenja nego ranije, stručnjaci upozoravaju da je stadijum u kojem se bolest otkrije jedan od najvažnijih faktora koji utiču na prognozu. U susret Svetskom danu raka pluća, koji se obeležava 1. avgusta, dr med. Nikola Piljić, doktor medicine, doktorand, osnivač i predsednik Nacionalne inicijative nepušača Srbije, za naš portal objašnjava zašto ova bolest dugo može da prođe neprimećeno, ko bi trebalo da razmisli o skriningu i zbog čega je prestanak pušenja i dalje najvažnija mera prevencije..
- Rak pluća može dugo da se razvija bez jasnih i karakterističnih simptoma. Tumor u početnoj fazi ne mora značajno da utiče na disanje niti da izaziva druge tegobe. Kada se tegobe pojave, one su često nespecifične - kašalj, zamaranje ili otežano disanje - pa ih ljudi, naročito dugogodišnji pušači, neretko smatraju posledicom pušenja, godina ili prolazne infekcije - kaže dr Piljić.
Pažnju bi trebalo obratiti na nov ili uporan kašalj, promenu karaktera hroničnog kašlja, iskašljavanje krvi, bol u grudima, otežano disanje, promuklost, ponavljane upale pluća, neobjašnjiv gubitak telesne mase i izražen umor. Nijedan od ovih simptoma ne znači automatski da osoba ima rak pluća, ali zahteva pregled i ne bi ga trebalo ignorisati, upozorava naš sagovornik.
- Rano otkrivanje suštinski menja prognozu i mogućnosti lečenja. Kada se bolest otkrije u ranom stadijumu, mogućnosti uspešnog lečenja, dugoročne kontrole bolesti, a kod određenog broja pacijenata i potpunog izlečenja, znatno su veće. U uznapredovalim stadijumima danas postoje mnogo bolje mogućnosti lečenja nego ranije, uključujući ciljanu terapiju i imunoterapiju, ali je bolest i dalje znatno teže dugoročno kontrolisati. Zato je stadijum u kojem je rak otkriven jedan od najvažnijih faktora prognoze. Najjednostavnije rečeno, što se bolest otkrije ranije, veće su mogućnosti uspešnog lečenja i bolje prognoze - ističe dr Piljić.
Kome je namenjen skrining?
Skrining raka pluća niskodoznim CT-om nije namenjen svim građanima, već osobama koje nemaju simptome, ali imaju povećan rizik od razvoja raka pluća, prvenstveno zbog životne dobi i dugog i intenzivnog pušačkog staža.
-Konkretni kriterijumi i način uključivanja mogu se razlikovati u zavisnosti od programa i ustanove. Zbog toga bi građani trebalo da razgovaraju sa svojim izabranim lekarom ili pulmologom, koji će proceniti njihov rizik i informisati ih o dostupnosti programa i načinu uključivanja. Svakako bi trebalo raditi na tome da skrining bude dostupan u svim delovima Srbije, uz jasne kriterijume, jednostavan sistem upućivanja i aktivno pozivanje osoba iz visokorizičnih grupa - kaže dr Piljić.
Naš sagovornik dodaje da je veoma važno da mere sekundarne prevencije, kao što je skrining, prate snažne mere primarne prevencije.
- Skrining može da otkrije bolest ranije, ali ne sprečava njen nastanak. Ne bi bilo dovoljno da samo unapređujemo rano otkrivanje raka pluća dok istovremeno i dalje imamo ogroman procenat građana koji koriste duvanske i srodne proizvode.
Presudan faktor
Rak pluća može se javiti i kod osoba koje nikada nisu pušile, ali je pušenje daleko najvažniji pojedinačni faktor rizika i povezano je sa približno 85 odsto svih slučajeva ove bolesti. Posebno je važno što je reč o faktoru rizika koji se može sprečiti.
- Među drugim značajnim faktorima rizika nalazi se pasivno pušenje. U Srbiji je, zbog nedovoljne zaštite u zatvorenim prostorima, često veoma teško izbeći neželjenu izloženost, bilo da je reč o duvanskom dimu ili aerosolima duvanskih i srodnih proizvoda. Ostali faktori rizika uključuju izloženost zagađenom vazduhu, azbestu, silicijumu, izduvnim gasovima i drugim štetnim materijama. Među faktorima rizika navode se i pojedine hronične bolesti pluća, porodična opterećenost i genetska predispozicija - sugeriše doktor.
Kako mogu da se preokrenu brojke?
Odsustvo tegoba ne znači i odsustvo rizika. Skrining je upravo namenjen osobama koje nemaju simptome, ali zbog životne dobi i pušačkog staža imaju povećan rizik od karcinoma pluća.
- Dugogodišnji pušači i osobe koje su ranije pušile trebalo bi da razgovaraju sa svojim lekarom radi procene rizika i mogućnosti uključivanja u program skrininga. Osobe koje već imaju simptome ne treba da čekaju skrining, već da se pravovremeno jave lekaru radi dijagnostičke obrade. Veoma je važno naglasiti i da nikada nije kasno da se prestane sa pušenjem. Nakon prestanka, rizik od raka pluća i brojnih drugih bolesti vremenom se smanjuje. Korist se ne odnosi samo na maligne već i na kardiovaskularne, respiratorne i brojne druge bolesti. Zato bi razgovor o skriningu uvek trebalo da bude praćen stručno zasnovanom podrškom za prestanak pušenja.
Naš sagovornik ističe da su sprečavanje početka upotrebe duvanskih i srodnih proizvoda, stručna podrška osobama koje žele da prestanu, zaštita ljudi od pasivnog pušenja, kao i sveobuhvatne mere kontrole duvana, najefikasniji oblici prevencije.
- Dalje unapređenje i dosledna primena ovih mera predstavljaju jedan od najvažnijih načina zaštite zdravlja. To uključuje zaštitu građana od duvanskog dima i aerosola duvanskih i srodnih proizvoda, smanjenje njihove dostupnosti i privlačnosti deci i mladima, kontrolu oglašavanja i prodaje, kao i dostupnu podršku za prestanak pušenja. Takav sveobuhvatan pristup doprinosi smanjenju rizika ne samo od raka pluća već i od brojnih drugih malignih, hroničnih respiratornih, kardiovaskularnih i drugih bolesti - poručuje dr Nikola Piljić.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.