Fiskalni savet ocenio Nacrt fiskalne strategije: Finansije stabilne, ali strukturne reforme i energetski rizici ostaju u drugom planu
Dodajte Kurir Biznis u vaš Google izborGlavni zaključak ove analize jeste da dokument uspešno zadržava javne finansije Srbije na stabilnom i održivom kursu. Međutim, Strategija je ocenjena kao znatno manje uverljiva u delu koji bi trebalo da ponudi rešenja za ključne razvojne i strukturne izazove zemlje, budući da je veza između fiskalnog okvira i konkretnih sektorskih politika veoma slaba.
Održiv deficit i pad javnog duga, ali uz skupe kamate
Dokument predviđa umeren fiskalni deficit od 3% BDP-a u 2026. i 2027. godini, nakon čega se planira njegovo smanjenje na 2,5% BDP-a u periodu od 2028. do 2029. godine. Ovakav plan, uz očekivani privredni rast, omogućio bi postepeno smanjenje javnog duga sa 44,7% BDP-a sa kraja 2025. godine na 43,9% BDP-a do kraja 2029. godine.
Ipak, direktno poređenje nivoa duga sa razvijenim zemljama može da zavara. Srbija se trenutno zadužuje po prosečnoj kamatnoj stopi od oko 4% godišnje, što je osetno više od proseka zemalja Centralne i Istočne Evrope (CIE11), gde stopa iznosi ispod 3,5%, i gotovo dvostruko više od proseka Evrozone, gde iznosi 2,3%. Zbog toga Srbija za otplatu kamata izdvaja skoro isti udeo BDP-a kao i Evrozona (1,9% u odnosu na 2,1% BDP-a), iako ima upola manji javni dug.
Energetski rizici, sudbina NIS-a i potcenjeni efekti CBAM-a
Fiskalni savet upozorava na krupne rizike koji mogu narušiti projektovanu putanju javnog duga, a koji nisu u potpunosti uključeni u zvanične računice Vlade:
Skriveni dug kroz garancije za EPS: Strategija najavljuje obimne državne garancije za energetski sektor, gde se kao najveći korisnik izdvaja EPS sa projektima vrednim oko 2,5 milijardi evra, ali ovaj efekat nije obuhvaćen zvaničnom projekcijom kretanja javnog duga.
Rizik otkupa NIS-a: Zbog pretnje od američkih sankcija i neizvesnih pregovora o vlasničkoj strukturi NIS-a, država je u budžetu za 2026. godinu rezervisala oko 1,4 milijarde evra za potencijalni otkup većinskog udela, što bi direktno povećalo javni dug.
Analitički propust kod CBAM-a: Dokument procenjuje troškove uvođenja EU mehanizma za prekogranično usklađivanje emisije ugljenika (CBAM) na svega 20 miliona evra godišnje za elektroenergetski sektor. Nezavisna procena Fiskalnog saveta pokazuje da bi potencijalno izgubljeni prihodi EPS-a i trgovaca na tržištu EU samo u 2026. godini mogli iznositi oko 180 miliona evra. Ovaj rizik se već materijalizuje, jer je izvoz struje iz Srbije u prva četiri meseca 2026. godine praktično prepolovljen usled nekonkurentnosti domaće proizvodnje zasnovane na lignitu.
Troškovi za EXPO 2027 i netransparentne javne nabavke
Obim javnih investicija će se postepeno smanjivati sa 6,5% BDP-a u 2026. godini na 6,1% BDP-a u 2028. i 2029. godini. Najveći deo ovog ciklusa vezan je za pripreme za EXPO 2027 i prateći program „Skok u budućnost“. Ukupni troškovi države (investicije i prateći tekući rashodi) za EXPO i neposredno povezane projekte mogli bi da iznesu oko 3,4 milijarde evra. Značajan problem predstavlja činjenica da Srbija ogroman deo javne potrošnje realizuje van redovnog sistema javnih nabavki. Tokom 2025. godine javni sektor je zaključio ugovore vredne 15 milijardi evra, od čega je čak 7 milijardi evra (skoro polovina) realizovano kroz postupke izuzete od primene Zakona o javnim nabavkama, pre svega kroz bilateralne međudržavne sporazume koji se ne objavljuju.
Stagnacija poljoprivrede i evropski nivo cena hrane
Iako je agrarni budžet Srbije u poslednjoj deceniji realno povećan više od dva i po puta, a subvencije dostigle istorijski maksimum od 1,1% BDP-a, domaća poljoprivreda već godinama beleži izuzetno slabe rezultate. Ako se uporedi prosek perioda 2022–2025. sa periodom 2010–2013, poljoprivredna proizvodnja beleži blagi pad od 0,4%, dok je ostatak privrede u istom vremenu ostvario realan rast od 38,8%. S druge strane, cene hrane koje plaćaju potrošači u Srbiji su 2024. godini dostigle čak 96,6% prosečnog nivoa u EU. Time su domaće cene hrane već premašile nivo cena u zemljama neposrednog okruženja, uključujući Bugarsku, Rumuniju, Mađarsku i Hrvatsku.
Sistem međusobne nelikvidnosti državnih i lokalnih preduzeća
Finansijski rizici iz ovog sektora trenutno su pod kontrolom, ali se iza te stabilnosti krije duboka mreža međusobnih dugovanja i hronične nelikvidnosti.
GSP Beograd kao najveći gubitaš: Akumulirani gubici ovog preduzeća na kraju 2025. godine dostigli su 36,7 milijardi dinara, a sistem se održava kroz rizične kratkoročne pozajmice i gradske subvencije koje su za dve godine porasle za 60% (na 6,3 milijarde dinara).
Lanci dugovanja: Problemi se lako prelivaju jer su preduzeća uvezana – GSP duguje Beogradskom vodovodu, Vodovod duguje EPS-u, dok EPS-u za struju milijarde duguju lokalni komunalni sistemi i preduzeće PEU Resavica.
Putevi Srbije: Finansijske potrebe javnog preduzeća „Putevi Srbije“ se sistematski potcenjuju u planovima, što dovodi do rasta neto gubitaka i visokih docnji prema dobavljačima za održavanje puteva.
Tekuća budžetska rezerva i dalje bez jasnih pravila
Nacrt strategije ponovo je izostavio preko potrebne reforme sistema tekuće budžetske rezerve, koja ostaje jedan od najmanje regulisanih instrumenata u zemlji. Zakonski maksimum od 4% budžetskih prihoda je izuzetno visok u međunarodnom poređenju. Umesto da se koristi isključivo za hitne i nepredvidive troškove, Vlada ovaj mehanizam već godinama koristi za diskreciono finansiranje redovnih politika i organizacija (poput sporta, verskih zajednica i pomoći lokalnim samoupravama) izvan parlamentarne procedure.
Biznis Kurir