Evropska unija je korak bliže stvaranju digitalnog evra. Evropska komisija nedavno je predložila zakonski okvir, a na jesen se očekuje i odluka o početku pripremne faze.
Digitalni evro nije nova ideja, ali čini se da su tek sada napravljeni prvi "ozbiljniji" koraci. Profesor Zoran Grubišić rekao je za RTS da je to praktično neki oblik kriptovalute, samo što je centralizovan i pod kontrolom.
To znači da bi građani u svim zemljama članicama mogli da plaćaju iz virtuelnog novčanika – i na internetu i u prodavnicama.
Optimisti kažu da će digitalni evro dopuniti gotovinu, dok kritičari dovode u pitanje uopšte potrebu za digitalnim evrom, a banke upozoravaju na velike rizike.
Kakve bi koristi bile od digitalne valute i može li se primeniti i u Srbiji?
Gostujući u Dnevniku RTS-a, profesor Zoran Grubišić rekao je da nije u prvom planu ta digitalizacija, ali imamo "taj privatni ključ".
"To je praktično oblik kriptovalute, samo što je centralizovan i pod kontrolom. Znači, ono što su glavni nedostaci kriptotržišta, gde je velika pažnja investitora i ona raste u ovim godinama, ono na šta upozoravaju guverneri i centralne banke je upravo rizik koji preuzimate, jer ne znate šta stoji iza toga”, podvukao je Grubišić.
Dodaje da nema fundamenta, znači to je prosto jedan sajt, to je marketing, uključujući i najčuveniji bitkoin koji zauzima najviše prostora.
Grubišić napominje da investitori hoće da tu ulažu upravo iz spekulativnog motiva, pružaju se mogućnosti da mnogo više zarade, mnogo su veće oscilacije, raste globalni rizik, a i ispod radara su, jer vi ne znate ko je vlasnik na decentralizovanom tržištu.
Kod centralizovanog tržišta, kao što je ideja digitalnog evra, tačno bi se znalo, kako kaže, jer postoji emisiona institucija, Evropska centralna banka, radi se o digitalnom evru, ograničena je emisija i sve je pod supervizijom.
Kome bi to koristilo
Za Grubišića osnovna ideja je da se privuče pažnja, da se smanji promet na decentralizovanom i spekulativnom delu i da ode u sigurnije vode, da se prebaci taj novac, jer bi ovo bio sigurnosni motiv.
"Pretpostavljam, očekuje se da bi bio vezan na neki način za evro, taj digitalni evro", ukazuje on.
Digitalna valuta bi dobila status zakonskog sredstva plaćanja
Prema njegovim rečima, pored sigurnosnog motiva, postoji i transakcioni motiv, a to je opet problem bitkoina i ostalih kriptovaluta – gađa upravo te prednosti.
"Dakle, tražilo bi se prilagođavanje, ali biste privatnim ključem mogli da date transakciju i neko bi morao da prebaci iz digitalnog evra u digitalni evro. Ali bi taj digitalni evro lako, pretpostavljam praktično bez ikakvih ili baš minimalnih provizija, mogao da ide u ovaj klasični evro", napominje Grubišić.
Količina digitalnog evra na računu bila bi ograničena, na primer, na 3.000 evra po osobi.
Mislim da je ovo prvi korak upravo s tim ograničenjima. Znači neka eksperimentalna faza, jer se o ovome priča dve godine, kaže Grubišić.
Digitalni evro i gotovina
Grubišić kaže da je ideja da se potisne gotovina. "Ali mislim da opet u demokratiji, što bi se reklo, morate da ostavite mogućnost da ko hoće može da plaća gotovinom. Ali je ideja da se smanji", podvukao je on.
Za pripremnu fazu potrebne su dve ili tri godine, a digitalni evro mogao bi da bude dostupan za četiri godine.
Govoreći o tome da li je to realno, profesor kaže da je ovo test-faza. "Znači, sve moramo da vidimo. Ipak, s tim periodom, deluje da je to realan cilj, ali vreme će pokazati, mislim da se ulozi u to", kaže on.
Kada je u pitanju Srbija, smatra da je u ovom trenutku naše da pratimo kako će proći eksperimentalna faza, koliko će promet biti realan, koliko će digitalni evro biti zanimljiv uopšte investitorima.
"To sve ne znamo u ovom trenutku", zaključio je Grubišić.
(RTS)
NE PROPUSTITE
